Izgradnju spomenika mira u Srebrenici ne podržavaju bošnjačke organizacije

Bošnjaci protiv zajedničkog traganja za istinom sa Srbima
Trebalo bi da se formira zajednička komisija koja će raditi na popisivanju žrtava i obeležavanju mesta stradanja oba naroda kako bi pravda bila zadovoljena na obe strane, kaže Radomir Pavlović, potpredsednik SO Srebrenica
Izgradnju spomenika mira u Srebrenici ne podržavaju bošnjačke organizacije

Srpski predstavnici u Srebrenici inicirali su formiranje zajedničke komisije svih naroda u toj opštini sa zadatkom da utvrdi istinu o stradanju stanovništva Srebrenice u ratu od 1941. do 1945. i od 1992. do 1995. godine, te da se odredi zajednička delegacija koja će obići i bošnjačka i srpska stratišta. Međutim, sudeći po izjavama bošnjačkih predstavnika, za tu ideju trenutno nema interesovanja među partijama čije je sedište u Sarajevu.

„Srpski funkcioneri i odbornici predlažu Bošnjacima dijalog u vezi sa žrtvama Srebrenice, ali i zajedničke programe i ciljeve koji doprinose jedinstvenoj istini o stradanju i Srba i Bošnjaka na prostoru Srebrenice. Pored zajedničke komemorativne sednice uspostavljene 2008. predlažemo zajedničku delegaciju koja treba da obiđe stratišta i Srba i Bošnjaka. Ubeđeni smo da bi bilo dobro da se formira zajednička komisija koja će raditi na popisivanju žrtava po mesnim zajednicama i na obeležavanju mesta stradanja i Srba i Bošnjaka kako bi pravda bila zadovoljena na obe strane”, kaže za „Politiku” Radomir Pavlović, potpredsednik SO Srebrenica.

Ratna dešavanja u Srebrenici i zločini koji su se desili u toj opštini i Podrinju čest su povod političkih previranja u BiH. Bošnjaci tvrde da Srbi ne priznaju njihova stradanja u toj opštini jer izbegavaju da taj zločin kvalifikuju kao genocid. S druge strane, srpski predstavnici navode da bošnjački lideri, ali i pravosuđe, potpuno zanemaruju obim stradanja srpskog naroda u godinama koje su prethodile julu 1995, te da insistiranjem na terminologiji zločina zapravo žrtve koriste za političke ciljeve.

Nasuprot Haškom tribunalu, Međunarodna komisija uglednih eksperata nedavno je zaključila da se događaji u Srebrenici ne mogu kvalifikovati kao genocid, te da je u toj opštini stradalo oko 3.500 Bošnjaka i najmanje 2.000 Srba. Za vreme rata u celom Podrinju je život izgubilo više od 3.000 pripadnika srpskog naroda. Potom je u lokalnom parlamentu Srebrenice usvojena Rezolucija o stradanju srpskog naroda u Srebrenici u 20. veku, kojom su osuđeni svi zločini počinjeni nad Srbima, kao i pripadnicima svih naroda na prostoru bivše Jugoslavije u tom periodu. Rezoluciju su izglasali srpski odbornici, a bošnjački delegati su napustili zasedanje. U toj rezoluciji posebno je navedeno da se njome ne umanjuju zločini koji su počinjeni nad drugim narodima. Istovremeno je usledila inicijativa srpskih predstavnika iz Srebrenice upućena bošnjačkim kolegama da se formira komisija koja će zajednički utvrditi broj žrtava, a da se istovremeno formira zajednička delegacija koja će obići stratišta gde su pale žrtve svih naroda. Odbijanje Bošnjaka da prihvate taj poziv srpski predstavnici tumače kao odsustvo želje da se dođe do prave istine o žrtvama i stradanju u ovoj lokalnoj zajednici.

„Pozivamo ih da naše izveštaje predočimo javnosti i da obim stradanja uporedimo s presudama i domaćih i međunarodnih sudova. Na taj način bile bi zadovoljene i istina i pravda za sve strane koje su odvojeno radile na istini o stradanju samo svog naroda. Mi nudimo dijalog na ovu temu, nudimo saradnju i puni doprinos kako bi pomirenje krenulo iz Srebrenice i kako bi ova zemlja mržnje prešla u normalnu zajednicu za bolju budućnost svih njenih naroda i građana”, rekao je Radomir Pavlović.

Predsednik SO Srebrenica Ćamil Duraković kaže kako se usvajanjem Rezolucije u SO Srebrenica nekoliko dana pre obeležavanja 11. jula i komemorativne sednice koju zajednički već godinama održavaju Srbi i Bošnjaci i kojom se odaje pošta svim nevino ubijenim u Srebrenici, narušava sve što se tokom godina postiglo.

„Odgovornost je na njima, a pozivati Bošnjake na neku kvazisaradnju jednako je tome da vam neko iznenada udari šamar, a onda vam se izvinjava, dok i dalje drži podignutu ruku za sledeći šamar”, smatra Duraković.

Međutim, ni nedavno izgrađeni spomenik mira u toj opštini nije bio po meri bošnjačkim vođama. Da je Srebrenica – gde 11. jula Bošnjaci obeležavaju dan velike tragedije, a to isto narednog dana rade Srbi – pravo mesto za skulpturu pomirenja, dosetili su se u Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u BiH, odakle je potekla ideja koju su podržale međunarodne organizacije, ali su Bošnjaci i u tome videli „negiranje genocida”. Mesingana skulptura na postamentu u vidu podlaktica ruku čije šake na dlanovima drže planetu Zemlju, na čijem vrhu zagrljeno stoji četvoro dece, zasmetala je lokalnim organizacijama, koje su zatražile od OHR-a da nametne zakon o zabrani negiranja genocida, kako bi zauzvrat podržali otkrivanje ovog spomenika. „Tražimo da svi priznaju da su stradali i Srbi, jer se to vidi na svakom koraku, u svakom našem selu, gde gotovo svakodnevno održavamo parastose za ubijene na ognjištima”, kaže Mladen Grujičić, načelnik Srebrenice.

Dodik: Srpske žrtve niko ne prikazuje

Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik pozdravio je Rezoluciju o stradanju srpskog naroda u Srebrenici u 20. veku, koju je usvojila srebrenička Skupština opštine i naglasio da se „ne može očekivati da Srbi budu saglasni s navodnim standardima o Srebrenici, koji su doneti samo da bi satanizovali Srbe”. Dodik je rekao da su navodni standardi o Srebrenici doneti samo da bi druge pokazali kao žrtve, dok srpske žrtve niko ne prikazuje. Rekao je da ne vidi u čemu je problem i zašto je Srbima zabranjeno da govore o svom stradanju, ako je to potvrdila i Međunarodna komisija. „Pozdravljam tvrdnju koju neće da čuju drugi, a to je da mi ne sporimo da su ovde stradali i drugi, mi samo govorimo o stradanju Srba”, naglasio je Dodik.

Politika/M. Kremenović