Izbori i nemačka odgovornost za ekonomsku budućnost EU
Izbori i nemačka odgovornost za ekonomsku budućnost EU
Opšte je poznato da nemačka privreda predstavlja jedan od potpornih stubova trenutne moći ove zemlje. Uvođenje evra – a samim tim i koncepta evrozone – otvorilo je nove perspektive u razvoju, kako evropskog kontinenta u celini, tako i same Nemačke i njenih privrednika. Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine, ali i rušenje projekta razvijanja privrede kroz kreditiranje, učinili su Nemačku skeptičnom prema preteranom zaduživanju drugih zemalja. Posebno je ostalo zabeleženo početkom prethodne decenije da je Grčka imala veoma neprijatno iskustvo sa zemljama kreditorima, predvođenim Nemačkom. Doduše, zbog tvrde fiskalne politike grupe zemalja kreditora jaz između članica unije bio je pod kontrolom. Međutim, u ovim vanrednim pandemijskim okolnostima napuštanje starog koncepta visine javnog duga u iznosu od 60 odsto bruto društvenog proizvoda i deficita od tri odsto preti da postane nova vododelnica u politici EU.
Pred Nemačkom, kao zemljom stabilnih finansija, ali i s velikom odgovornošću za celokupnu evrozonu, sada je velika dilema. Zapravo, pitanje koje će se sigurno postaviti pred budućeg kancelara jeste da li će Nemačka svojom saglasnošću podržati nova zaduživanja slabijih članica unije. Bitnu ulogu u budućoj vlasti svakako će imati i naredni savezni ministar finansija. Ukoliko on dođe iz redova Stranke slobodnih demokrata (liberala), postoji veoma verovatna mogućnost da će se insistirati na doslednom sprovođenju krute fiskalne politike s minimalnim zaduživanjima. Suprotno tome, mogućnost dolaska zelenih i/ili socijaldemokrata na vlast u znatnoj meri relaksira zemlje-dužnike u njihovoj nameri da se s Nemačkom dogovore. Viđene kao fleksibilne, ove dve leve opcije sigurno će pokazati veći stepen kreativnosti i razumevanja za manje zemlje. Zapravo, zelene agende za koje se zalažu, ali i troškovi krize izazvane virusom korona i održavanje države blagostanja, u velikoj meri zahtevaju i od same Nemačke znatna finansijska sredstva. Postoji mogućnost da će se zvanični Berlin opredeliti za kredite u nedostatku sredstava za sopstvene projekte. To će nesumnjivo izazvati veliki jaz između fiskalno vrlo konzervativnih država Skandinavije i Beneluksa, s jedne, i zemalja koje se zahvaljujući kreditima oporavljaju i razvijaju, s druge strane.
Politika
