Gola istina
Na pet država EU koje nisu priznale Kosovo već neko vreme se vrši čist politički pritisak da to urade, pri čemu im se nepriznavanje Kosova predstavlja kao globalni problem i argument koji koristi Rusija, tvrde sagovornici Sputnjika.
Albanski lobisti i američki kongresmeni, Evropski parlament, Vašington, zemlje Kvinte ovih dana usredsređeni su samo na jednu stvar – naterati pet država članica Evropske nije koje nisu priznale Kosovo da to urade.
Pet država iz EU koja ne priznaju samoproglašeno nezavisno Kosovo – Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar već godinama drže spuštenu rampu za lažnu kosovsku državu, jer i same imaju potencijalno slične separatističke struje unutar svog dvorišta.
Mogu li da izdrže nastupajuće pritiske da ne promene stav oko Kosova ili šta su argumenti onih koji ih pritiskaju?
Sagovornici Sputnjika Milovan Božinović, bivši ambasador u Nemačkoj, i Zoran Milivojević, spoljnopolitički komentator i bivši diplomata, saglasni su u jednom – da će pritisci na te zemlje biti sve jači i sve ogoljeniji.
„Radi se o tome da su se od početka konflikta u Ukrajini vremena promenila, samim tim i politička logika, odnosno, razmišljanje. Svako se trudi pa i Evropa da pokaže nekakvu snagu i ako su vodeće zemlje EU priznale Kosovo onda one traže da to urade i ostale članice. Ništa se suštinski nije promenilo nego se menja samo pritisak, jer sada nema pardona, odnosno stavlja im se do znanja da nema više samostalnog puta,“ objašnjava Božinović.
Sve je ogoljeno
S druge strane gledano, dodaje naš sagovornik, pritisak na te države je u stvari pritisak na Srbiju, kako bi je privoleli da se priključi sankcijama Rusiji. Inače, konkretni načini da se ove države nateraju da priznaju Kosovo u suštini ne postoje.
„Suština je u tome da je nastupilo vreme ogoljavanja politike nasilja i pritiska i da sve to treba da rezultira novom nelagodnom politikom za Srbiju jer ne bi bila mala stvar za nas da države koje dosad nisu priznavale Kosovo sada to urade. Ili bar deo njih”, kaže sagovornik.
Božinović veruje da je moguće i da ovim zemljama na neki način daju i neku vrstu garancije da njihovi separatistički nastrojene teritorije ili oblasti neće poći putem Kosova.
Zoran Milivojević naglašava da što se tiče međunarodnog prava i statusnog pitanja Kosova i Metohije tu ne bi trebalo da bude ničeg novog kao povoda za ovih pet država da priznaju Kosovo.
„Dakle, tu nema šanse da imaju neke nove argumente na koje bi bilo ko mogao da ih pozove da promene stav. Prema tome, kada je Zapad u pitanju jedino objašnjenje može da bude u skladu sa njegovom novom strategijom i potrebom da se kosovsko pitanje reši kako Rusija ne bi koristila te argumente vezano za Ukrajinu,“ kaže Milivojević.
Drugim rečima, dodaje on, najbitnije im je da očuvaju zapadnu koheziju sa pozivom na jedinstvo Zapada i na objedinjavanje zapadnih interesa sa globalnim značenjem i globalnim ciljem.
„Nema drugih argumenta, to je suština. Ono što mogu kao argumenti da se pojedinačno koristi prema ovoj petorci je njihov međunarodni položaj kao kada je Grčka u pitanju koja ima dugove, problem sa Turskom i Kiprom. Kad je reč o Rumuniji, tu Amerika može da izvrši pritisak pošto je ta zemlja uključena u američku priču 100 odsto oko gasa i tako dalje. Amerikanci su se uzmuvali i oko Španije kojoj je najavljena pomoć iz Vašingtona. Dakle, čist politički pritisak i ništa više,“ zaključuje sagovornik.
Politika
