”Globalna kapija” vs. ”Novi put svile”

„Globalna kapija” izaziva kineski „novi put svile”
Evropska unija planira da do 2027. u zemljama u razvoju investira 300 miliona evra u projekte za rešavanje pitanja klimatskih promena, održivog razvoja i globalne zdravstvene sigurnosti
Ursula fon der Lajen predstavlja projekat EU „Globalna kapija”
Evropska unija uputila je „izazov” Kini, koja skoro deset godina marljivo gradi „novi put svile” u više od 70 država. EU je predstavila svoj globalni investicioni plan nazvan „Globalna kapija”, vredan 300 miliona evra, koji bi trebalo da bude alternativa kineskoj strategiji „Pojas i put”.

„Državama su neophodni pouzdani partneri u izradi održivih projekata. EU je želela da pokaže kako drugačiji, demokratski pristup može biti uspešan u sprovođenju projekata koji su usmereni na rešavanje pitanja klimatskih promena, održivog razvoja i globalne zdravstvene sigurnosti, poručila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Šefica „evropske vlade” kaže da projekti koji se budu finansirali moraju biti vrlo kvalitetni, transparentni i dobro vođeni. Takođe, moraju da donesu i opipljive rezultate za zemlje koje u njima učestvuju.

„Kad je reč o biranju investicija, nekoliko postojećih opcija prečesto je uključivalo ’delove pisane sitnim slovima’ koji povlače velike posledice – finansijske, političke ili društvene”, tvrdi Fon der Lajenova.

Evropska komisija, koja ne krije svoje geopolitičke ambicije, u svom projektu vidi šansu, jer se Peking našao i pod optužbama da je finansirajući izgradnju infrastrukturnih projekata davanjem „predatorskih kredita” ostavio neke zemlje u velikim dugovima.

Kina je inicijativu „Pojas i put” pokrenula 2013. godine, ali je Fon der Lajenova optimistična da bi EU svojim projektom mogla da smanji jaz, iako će Evropljani izdvojiti mnogo manje novca nego Kina. Evropska komisija planira da sa 27 članica EU i Evropskom investicionom bankom do 2027. godine generiše 300 milijardi evra javnih i privatnih fondova, odnosno oko 60 milijardi evra godišnje.

Na drugoj strani, Peking je u „Pojas i put” do 2020. godine investirao 139,8 milijardi dolara, a samo lane 22,5 milijardi. Ovaj finansijski poduhvat, koji je pokrenuo Si Đinping, a čiji je cilj razvoj kopnene i morske infrastrukture kako bi bolje trgovinski povezao Kinu s Azijom, Evropom i Afrikom, pronašao je mnoge partnere širom sveta. Na Zapadu „Pojas i put” nailazi na kritike i zbog uticaja koji Peking širi na slabe zemlje, ali i zbog tajnih tenderskih postupaka koji su skloni korupciji.

Tek predstavljena „Globalna kapija” EU zapravo je deo šireg plana zemalja G-7, koji je Džozef Bajden predstavio u junu, na samitu u Kornvolu, s namerom da se zemljama u razvoju ponudi alternativa kineskoj strategiji. Američki predsednik je od lidera najvećih svetskih demokratija zatražio da podrže plan za stvaranje globalnog infrastrukturnog fonda, nazvanog „Izgradimo ponovo bolji svet”.

Juta Urpilainen, komesarka EU za međunarodna partnerstva, braneći novi investicioni plan evrobloka rekla je da je „evropska pomoć za razvoj između 2013. i 2018. bila veoma blizu nivou finansiranja kineskog projekta ’Pojas i put’”. Osim ulaganja u projekte, EU ima cilj da podeli evropsku tehnologiju i stručnost s ekonomijama u razvoju.

„Ovo je prvi ozbiljan pokušaj Evrope da napravi projekat i osmisli sisteme finansiranja, pa države sada imaju alternativu uzimanju pozajmica od Kine”, ističe Endi Smol, stručnjak za transatlantska pitanja u nemačkom Maršal fondu, za Bi-Bi-Si.

„Peking će pozdraviti projekat ’Globalna kapija’ Evropske unije, ukoliko bude otvoren i ako će pomoći zemljama u razvoju”, rekao je Džang Ming, kineski ambasador u EU, na konferenciji za medije prošlog meseca.

Ipak, Ming je upozorio da će bilo kakav pokušaj da se infrastrukturni projekti iskoriste kao geopolitičko oružje izneveriti očekivanja međunarodne zajednice i naštetiti interesima EU.

Rajnhard Bitikofer, poslanik nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu, koji već dugo tvrdi da EU treba da zauzme čvršći pristup Kini, opisao je pokretanje strategije kao napredak i važan korak za EU.

„Mnogi partneri širom sveta spremni su da rade s nama na realizaciji globalne strategije prolaza, u Aziji, Africi i Americi”, rekao je Bitikofer za „Gardijan”.

Ali neki sumnjaju da li će projekat EU uspeti, jer je kineski novac opipljiv, a evropski plan ostaje delimično stvar namera.

Džonatan Holslag, profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu, tvrdi da Evropska komisija prilično naivno gleda na geoekonomiju. U autorskom tekstu za portal „Euobzerever” pod nazivom „’Globalna kapija’ EU – odgovor Kini ili ćorsokak”, Holslag piše da je kineski „put svile” prvenstveno rezultat toga što je Peking zaradio 540 milijardi evra od trgovine sa Zapadom i taj novac investirao u inostranstvo.

„Sve dok Evropa ne bude radila na stvaranju sopstvene nove industrije, Kina će i dalje imati vetar u leđa. Možda velika grupa zemalja u razvoju čak i ne računa na demokratsku agendu ’Globalne kapije’”, piše Holslag, „jer dok budu uzimali evropske kredite, ali ne i evropske vrednosti i pravila, sklapaće bolje poslove s drugim igračima: Kinom, SAD, ali i Rusijom i Turskom”.

Politika/M Pešić