Dušan Kovačević: O izgubljenoj godini
Ljuti smo na 2020. godinu ali ni sledeća ne obećava mnogo
„Ostaje nam jedno gorko osećanje da smo na neki način izgubili godinu. Izgubili smo je u godinama koje su nama bitne i važne, mislim na generaciju ljudi koja je zaposlena pa nije mogla da radi, mislim na decu koja nisu mogla da se igraju, kako treba, mislim na ljude koji su trebali da putuju pa nisu otputovali, kaže Dušan Kovačević
„Maratonci trče počasni krug” su bili njegova terapija protiv straha, a „Sabirni centar” večna dijagnoza da je on neizlečiv. Uprkos tome, akademik Dušan Kovačević kaže da se protiv straha treba boriti i da nikada ne smemo dozvoliti da nas pobedi.
Nema čoveka u Srbiji koji stotinu puta u životu nije citirao tekstova njegovih predstava i filmova. Ogoljavanjem naše prirode i nagona, ismevanjem našeg ponašanja sa željom da nas izleči od mana, svojim dramski delima postao je deo našeg genoma.
U intervjuu za RTS Dušan Kovačević, dramski pisac, scenarista i reditelj govorio je o godini kojoj ćemo uskoro videti leđa. O pandemiji virusa i straha i potrebi da se borimo. O važnosti kulture, tome kako vidi budućnost i zašto smatra da nije zaslužio da se naziva i pesnikom…
Mnogo smo ljuti na ovu 2020. godinu i jedva čekamo da je se „otarasimo“. Međutim ni sledeća godina ne obećava mnogo, što zbog korone, što zbog ekonomske krize. Kada podvučemo crtu, šta nam ostaje?
– Ostaje nam jedno gorko osećanje da smo na neki način izgubili godinu. Izgubili smo je u godinama koje su nama bitne i važne, mislim na generaciju ljudi koja je zaposlena pa nije mogla da radi, mislim na decu koja nisu mogla da se igraju, kako treba, mislim na ljude koji su trebali da putuju pa nisu otputovali, mislim na sve segmente društva koje se usredsredilo samo na to da preživi.
I naravno, u celoj toj priči, ja se privatno sećam, sa velikom tugom, ljudi koji su nas napustili. Nadam se da ćemo se u sledećoj godini izboriti sa ovim čudom, sa ovim nevidljivim neprijateljem i da ćemo živeti kao ljudi.
Sve savete lekara pažljivo slušam i poštujem. To je moj privatni stav. I ako ljudima nije dovoljno da od prošle godine kada se u svetu prvi put čulo za bolest, a kod nas je doputovala u martu, onda nije potrebno ništa više govoriti. Ako nisu naučili nešto za godinu dana, uzalud je da vam bilo ko šta priča.
Ovo je opasna, ozbiljna bolest. Stotine hiljada ljudi se u lekarskim odelima, bore za živote, u ovom trenutku, desetak hiljada naših sugrađana, i ako to nije dovoljno da se čuvamo i da ne teramo naš čuveni inat, to je onda lična odgovornost, prenosi RTS.
RTS/Politika
