Dolar i evro se izjednačili

Dolar i evro se izjednačili
Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema korpi šest rivala, porastao je na azijskom trgovanju za 0,25 odsto na 108,43 poena, pri čemu se u jednom trenutku tokom sesije popeo na 108,47 poena, na najviši nivo od oktobra 2002. godine
Sve oči su jutros uprte u evro, pošto je jedinstvena valuta pala na ivicu pariteta prema američkom dolaru prvi put u dve decenije. Dolar je dostigao novi dvadestogodišnji najviši nivo prema glavnim rivalskim valutama, podržan snažnom tražnjom i očekivanim daljim agresivnim podizanjem kamatnih stopa Federalnih rezervi dok se evro spustio na dvodecenijski minimum i blizu je pariteta u odnosu na dolar.

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema korpi šest rivala, porastao je na azijskom trgovanju za 0,25 odsto na 108,43 poena, pri čemu se u jednom trenutku tokom sesije popeo na 108,47 poena, na najviši nivo od oktobra 2002. godine.

Jačanje dolara je registrovano na većem delu valutnih tržišta.

Evro je, s druge strane, potonuo danas na samo 1,0006 dolara, što je njegov najslabiji kurs od decembra 2002. godine.

Prema poslednjim podacima s valutnih berzi, trgovao se u padu za 0,29 odsto, na 1,0013 dolara. Slično kretanje beleži i britanska funta, koja je oslabila za 0,25 procenata na 1,18645 dolara nakon što je ranije zabeležila nov dvogodišnji minimum od 1,186 dolara.

„Izgleda da je deprecijacija evra u velikoj meri podstaknuta tržišnim preispitivanjem potencijalnog značajnijeg pada bruto domaćeg proizvoda evrozone, koji pojačajavaju energetski problemi, rat koji se razvukao duže nego što se očekivalo i sumnja u alate Evropske centralne banke za borbu protiv fragmentacije zone evra”, kažu analitičari Mejbanke.

Slabljenje evra je velikim delom doprinelo rastu dolarskog indeksa, a jačanje američke valute je takođe podržno i zabrinutošću za rast drugih zemalja sveta, posebno Kine koja sprovodi strogu politiku nultog kovida kako bi obuzdala novo izbijanje epidemije.

Ipak, najveći faktor uspona dolara je verovatno stav tržišnih aktera da će FED podizati kamate brže i jače nego druge velike svetske centralne banke.

Očekuje se da će FED povećati referentnu stopu za 75 baznih poena drugi mesec zaredom na zasedanju 26. i 27. jula. Procenjuje se da će cena fjučersa na FED sredstva porasti na 3,50 odsto do marta iduće godine sa sadašnjih 1,58 odsto.

Politika