Doha: cena gasa je „u božjim rukama”

Doha: cena gasa je „u božjim rukama”
Brisel je i pre ukrajinske krize u više navrata odbio pomisao da sa vodećim snabdevačem, ruskim „Gaspromom”, razmatra dugoročne ugovore o snabdevanju
Spreman na zaokret ka tečnom gasu (LNG), Brisel pred izvoznike tog energenta izlazi s nizom slabosti: rezervama energenta na istorijskom minimumu, manjkom LNG terminala i nespreman na dugoročne ugovore o snabdevanju.

Ukrajinsku krizu i nemačko zamrzavanje „Severnog toka 2” niko nije pomenuo na upravo završenom Šestom samitu vodećih globalnih izvoznika gasa (GECF) u Dohi. Ipak, Saad el Kabi, ministar energetike zemlje domaćina, imao je spreman odgovor na novinarska pitanja da li će Katar pomoći Evropljanima u tekućoj energetskoj krizi i koliko bi prirodni gas mogao da ih košta.

„Rusija obezbeđuje Evropi oko 30 do 40 odsto neophodnog gasa. Bukvalno je nemoguće da jedna zemlja može da nadomesti takvu količinu, ne postoje kapaciteti da se to obezbedi iz LNG sektora. Većina izvoza LNG vezana je inače dugoročnim ugovorima, prosečno na 10 do 20 godina, i to ka destinacijama koje su unapred precizirane. Katar bi eventualno mogao da preusmeri 10 do 15 odsto tekućeg izvoza LNG ka Evropi. A što se cene prirodnog gasa tiče, hoće li sada ići gore ili dole, to je u božjim rukama”, istakao je Saad el Kabi.

Pitanje je da li za ovu procenu zvanične Dohe znaju u Briselu ili Berlinu. Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je ovih dana: „ Za sada bismo mogli da zamenimo ruski gas isporukama LNG dopremljenim od naših prijatelja sa svih strana sveta. Ionako smo previše zavisni od ruskog gasa.”

Brisel je inače i pre ukrajinske krize u više navrata odbio pomisao da s ruskim „Gaspromom”, vodećim snabdevačem gasom, razmatra dugoročne ugovore o snabdevanju – poslovni model koji izgleda preferiraju veliki snabdevači energentima.

Istovremeno, u Berlinu, nemački ministar ekonomije Robert Habek procenio je juče da Nemačka može bez ruskog gasa, odnosno da „’Severni tok 2’ nije ni trebalo graditi”, kao i da sada predstavlja „grupu rizika” na dnu Baltičkog mora”. Habek je ipak naglasio da zamrzavanje tog projekta u ovom trenutku, kako je najnoviju rampu „Severnom toku 2” u utorak predstavio kancelar Olaf Šolc, ne znači i da taj rusko-zapadnoevropski gasovod neće jednom biti oživljen. „Žuti semafor” Berlina „Severnom toku 2” možda ne treba da čudi, ako se zna da Nemačka, kao vodeći kupac ruskog gasa u Evropi, u ovom trenutku raspolaže samo jednim LNG terminalom, dok za sada nema planova za izgradnju nijednog novog.

Briselska namera da ruski gas što skorije zameni energentom drugih izvoznika nailazi u ovom trenutku na niz prepreka prouzrokovanih slabostima energetskog tržišta EU. Neke od njih su logističke. Na primer, najveći broj LNG terminala u EU nalazi se u Španiji, koja inače nema razvijenu gasovodnu mrežu s ostatkom Evrope. U međuvremenu, postojeći LNG terminali, mahom u severozapadnoj Evropi, sada rade punim kapacitetom i vrlo teško bi mogli da prime znatnije količine iz uvoza, smatraju eksperti najveće norveške energetske konsultantske kuće „Ristad enerdži”. Eventualna cena tih isporuka ponovo bi „spržila džepove kupaca”, smatra isti izvor.

Ako je megavat-sat u januaru 2021. u Evropi koštao oko 16 evra, a juče već oko 79 evra, koliko bi u slučaju daljeg zatezanja odnosa Brisela s Moskvom i neizvesno duge suspenzije „Severnog toka 2” mogao u narednom periodu da košta? I to ne samo do kraja tekuće zimske sezone, već i kada dođe vreme da se pazare zalihe za iduću zimu. Posebno ako globalni izvoznici gasa i LNG znaju da su te rezerve u EU sada na istorijskom minimumu i iznose tek oko 30 odsto. Ove neizvesnosti deo evropskih aktera trenutno ne smatra prioritetima. Tako, na primer, prema nemačkoj evroposlanici Violi fon Kramon, zamrzavanje „Severnog toka 2” je „povratilo kredibilitet Evropi”. Međutim, na nemačkoj političkoj sceni ima i drugačijih mišljenja.

„Suspenzija ’Severnog toka 2’ privredno će oštetiti Nemačku i još najmanje 12 drugih članica EU”, ocenjuje Klaus Ernest, šef komiteta Bundestaga za energetiku. Štetu od zamrzavanja rusko-zapadnoevropskog gasovoda naslućuju u međuvremenu i na Ostrvu. Istina, indirektnu i to onu koja bi uveliko mogla da preraste u globalnu.

„Velika Britanija ima jednu od najviše diversifikovanih energetskih mreža na svetu i ne zavisi od ruskog gasa. Ali, globalna cena gasa uveliko zavisi od manevara vodećih proizvođača, među kojima je Rusija jedan od dominantnih. Kako sada stvari stoje, gotovo je sigurno da bi tekuća gasna kriza i neizvesnost u Evropi mogle potrajati godinama”, procena je Instituta za energetiku Univerziteta u Oksfordu.

Politika