Da li ste za kafu?
Najnovije istraživanje kojim je u Španiji obuhvaćeno 20 hiljada ljudi, starosti od 25 do 60 godina, koji su praćeni čak čitavu deceniju, pokazuje da 4 šoljice kafe dnevno smanjuju zdravstvene rizike. Kafa (arapski: kahva) je napitak sa prepoznatljivom aromom i ukusom, koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Kafa se obično služi topla. Ovo piće je veoma popularno u mnogim zemljama sveta.
Kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd. U većim količinama kafa uzrokuje uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu. Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapućino (način pripremanja espreso kafe). Antioksidanti u kafi čuvaju zdravlje srca i smanjuju rizik od karcinoma.
Polifenoli u kafi imaju antiinflamatorni efekat. I prethodna istraživanja pokazala su da kafa poboljšava rad jetre i jača imunitet. Ipak, ne treba ni preterivati, kažu lekari, naročito ne s bogatim kafama s mlekom, šlagom i puno šećera. Ako vam mleko u kafi smeta radu stomaka, probajte da dodate biljna mleka.
Biljna mleka mogu obogatiti ukus kafe i pojačati užitak. Ako koristite kvalitetna mleka poput bademovog ili ovsenog ujedno unosite korisna vlaka i mikronutrijente.
Legenda
Postoji nekoliko pretpostavki o počecima korištenja kafe kao napitka i sve one u sebi sadrže elemente legende. Najpopularnija je ona koja kaže da je etiopski pastir Kaldi jednoga dana primetio da se njegove koze „čudno“ ponašaju nakon što su se najele bobica s njemu nepoznatog grma. Kako su životinje postale prilično živahne Kaldi je i sam odlučio probati plodove. Zaključio je da mu one vraćaju snagu pa je svoje otkriće podelio s koptskim sveštenicima u obližnjem samostanu. Sveštenici su usvojili naviku konzumiranja plodova koje bi najpre namočili u vodu i zatim pojeli dok bi vodu u kojoj su se bobice namakale popili. Kafa je prihvaćena među sveštenicima, jer ih je odražavala budnima za vreme dugotrajnih molitvi. Uz etiopske kopte kafu su koristili i pripadnici nekih drugih istočnoafričkih plemena i to tako da bi plodove jeli pomešane sa životinjskom masti. Takvi obroci održavali su im snagu prilikom dugih pešačenja.
Agencije
