Da li je P.1 smrtonosniji i da li vakcine deluju?
Korona nastavlja sa mutacijama – da li je P.1 smrtonosniji i da li vakcine deluju
Mediji stalno šire vesti o novim, navodno još opasnijim sojevima virusa. Koliko je opasan mutant P.1? Pojavio se u januaru u Brazilu, a međuvremenu je stigao i do Evrope.
Pouzdana internet adresa za proveru medicinskih podataka “pubmed” Nacionalne medicinske biblioteke američke vlade koja sakuplja medicinske članke iz čitavog sveta, do početka aprila nije našla mnogo naučnih podataka o soju virusa P.1. Ipak, navodi naučni rad sa severa Brazila koji pokazuje da se taj soj ponaša netipično i da bi se moglo zaključiti da je zarazniji od “klasične” varijante.
Korona nastavlja sa novim mutacijama – da li je P.1 zarazniji, smrtonosniji i da li vakcine i dalje deluju
Virus se u Brazilu širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila je u toj zemlji zaraženo više od 13 miliona ljudi – na 211 miliona stanovnika.
A da li je taj soj toliko smrtonosniji, to je teško reći: tačno je da je broj umrlih drastično porastao, početkom januara je umiralo po oko 1.000 ljudi svakog dana, sad ih je već i po 3.000. Ali tu treba uzeti u obzir da je i zdravstvo gotovo kolabiralo.
Isto tako je samo pretpostavka koja se prenosi u medijima kako je tamo već 90 odsto novoobolelih od tog novog soja: zbog stanja u tamošnjem zdravstvu je nemoguće proveravati genetski kod virusa kod svakog obolelog.
Šta se zna o soju P.1?
Isto tako je nesporno da je taj soj već registrovan i u Meksiku ili Kolumbiji, a stigao je i u Evropu, u Belgiju i Švedsku.
Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-KoV-2 je stvorio već 17 mutacija od kojih su tri na “bodljikavom” proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K koja, opet tek kako se pretpostavlja, može dovesti do oboljenja i onih osoba koje su već prebolele koronu i koje su stvorile imunitet.
Taj zaključak je utemeljen na činjenici da se soj P.1 posebno širi po brazilskoj saveznoj državi Manaus, jer je tamo mnogo osoba obolelo od korone već u prvom talasu pandemije.
Pretpostavlja se i da taj soj ima sličnosti s južnoafričkom mutacijom B.1.351, ali se veruje kako su te promene nastale nezavisno.
Da li je tok bolesti teži kod tog soja?
Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari su skloni da kažu – ne, nije. Ali teško je definitivno odgovoriti, baš zbog povećane zaraznosti i pretrpanosti bolnica.
Deluje li vakcina i protiv soja P.1?
I tu još nema jednostavnog odgovora: poznato je da preparati “Astra-Zeneke” i “Biontek–Fajzera” u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da “Astra-Zeneka” nije toliko delotvorna protiv virusa sa “južnoafričkom” mutacijom B.1.351.
No, već se i s drugim preparatima pokazalo kako i cepljene osobe mogu biti “napadnute” virusom, ali kako je onda tok bolesti mnogo blaži. Utoliko se može reći i da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali o tome se još intenzivno istražuje.
RTS
