”Crna propaganda” Londona

„Crna propaganda” Londona podsticala sukobe u svetu
Od sredine pedesetih do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka tajna jedinica Forin ofisa sprovela je stotine skupih i opsežnih dezinformativnih operacija protiv Sovjetskog Saveza, Kine i vođa levičarskih oslobodilačkih grupa koje su prepoznali kao pretnju interesima Ujedinjenog Kraljevstva
Pamflete koji su podsticali Sukarnove „odrede smrti” na masakr stotine hiljada komunista 1965. godine nisu pisale, kao što se mislilo, indonežanske patriote. I saopštenje Muslimanske braće iz 1967. godine, u kojem se napada egipatska vlada zbog upotrebe hemijskog oružja u Jemenu i usput huška protiv Izraela, stiglo je sa iste – londonske adrese.

Dokumenti s kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti otkrivaju da je Vlada Velike Britanije decenijama tokom hladnog rata vodila tajne akcije „crne propagande” u Africi, na Bliskom istoku i u delovima Azije u naporu da zaustavi širenje komunističke ideologije. Britanski dezinformacioni specijalci daleko pre pojave interneta i društvenih mreža uspešno su širili lažni propagandni materijal: letke, pamflete i falsifikovane izveštaje s ciljem da se podstaknu rasne tenzije i nasilje kako bi se oslabio uticaj neprijatelja iza „gvozdene zavese”.

Od sredine pedesetih do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka tajna jedinica Forin ofisa sprovela je stotine skupih i opsežnih dezinformativnih operacija protiv Sovjetskog Saveza, Kine i vođa levičarskih oslobodilačkih grupa koje su prepoznali kao pretnju interesima Ujedinjenog Kraljevstva.

Jedan od ciljeva propagandnih kampanja bio je da se muslimani mobilišu protiv Moskve širenjem verskog konzervativizma i radikalnih ideja. Da bi ovi leci koje je London rasturao izgledali autentično, istovremeno su podsticali i mržnju islamskih vernika prema Izraelu.

„Sad je vrlo jasno da je Britanija sprovodila više kampanja ’crne propagande’ nego što su istoričari mogli da pretpostave. Ovi napori su bili sistemski, ambiciozni i ofanzivni. Uprkos zvaničnim poricanjima, ovo je išlo mnogo dalje od pukog razotkrivanja sovjetskih dezinformacija”, kaže za „Gardijan” Rori Kormak, stručnjak za istoriju subverzije i obaveštajne službe, koji je na osnovu istraživanog materijala napisao knjigu koja će biti objavljena u junu pod naslovom „Kako izvesti državni udar i deset drugih lekcija iz sveta tajni vođenja države”.

Tajnu jedinicu koja se bavila beskrupuloznom manipulacijom činjenicama pod nazivom Odeljenje za istraživanje informacija (IRD) osnovala je laburistička vlada posle Drugog svetskog rata da bi se suprotstavila sovjetskim propagandnim napadima na Britaniju. Aktivnosti IRD zapravo su išle u korak s propagandnim operacijama CIA u opsežnim naporima usmerenim protiv SSSR-a i njegovih satelita.

Šta se sve krije iza ovih zidova: Ministarstvo spoljnih poslova u Londonu
Sredinom šezdesetih godina na svom vrhuncu IRD je zapošljavao 360 ljudi. Njegova tajna „specijalna uređivačka jedinica”, koja se bavila isključivo „crnom propagandom” iz svojih neupadljivih kancelarija u Vestminsteru u skladu s latinskom izrekom „zavadi pa vladaj”, vešto je manipulisala umovima stotina miliona ljudi.

Sukarno, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanosti, nije bio omiljen kod Amerikanaca i Britanaca. Iako je po jednom memorandumu CIA iz 1962. prvi predsednik Indonezije trebalo da bude likvidiran, njegov režim je uz pomoć britanskih propagandista iskorišćen da se eliminiše najveća komunistička partija koja je delovala van tadašnjeg socijalističkog sveta.

U lažnim lecima IRD podmetnutim Muslimanskoj braći 1967. godine nije napadan samo zvanični Kairo, koji se borio protiv koalicije konzervativaca i plemena u Jemenu koje su podržavali Britanija i Saudijska Arabija. U jednom propagandnom flajeru je pisalo: „Ako Egipćani moraju da idu u rat i bore se, zašto svoje vojske ne usmere protiv Jevreja?” Cilj rasturanja letaka o Jemenu bio je da se izvrši pritisak na egipatsko rukovodstvo da prihvati prekid vatre.

London je posebno bio zadovoljan kada je kenijska štampa progutala mamac i koristila falsifikovani materijal IRD Šestodnevnom ratu 1967. godine, koji je Izraela poveo protiv Egipta, Sirije i Jordana. Forin ofisu je išlo u prilog što su novine u islamskom svetu o ovom izraelsko-arapskom sukobu koristile navode iz lažnog ruskog biltena „Novosti”, koji je zapravo kreiran u Britaniji. Koram je otkrio da su čak i zapadni mediji nesvesno koristili materijal koji je širio IRD.

U drugoj akciji britanski dezinformatori su namerno prenaglašavali loše mišljenje koje je Moskva svojevremeno imala o Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO). To je rađeno kako bi se produbile podele između dve komunističke sile – Rusije i Kine, jer je Peking više podržavao PLO.

U pokušaju da izoluje afričke nacionaliste britansko Odeljenje za istraživanje informacija podsticalo je i rasne tenzije. Početkom 1963. IRD je krivotvorio izjavu Svetske federacije demokratske omladine, sovjetske frontovske organizacije, koja je osudila Afrikance kao „necivilizovane, primitivne i moralno slabe”. Falsifikat je dobio medijsku pokrivenost širom kontinenta, a mnoge novine su neumereno reagovale na „sovjetski rasizam”. Tri godine kasnije, u sličnom, navodno „sovjetskom izveštaju”, potencirane su zaostalost i politička nezrelost Afrike.

Tajna dokumenta s kojih je skinuta prašina otkrivaju da je konzervativni premijer Alek Daglas-Houm 1964. godine tražio od IRD da cilja Ganu zbog straha da njen predsednik Kvame Nkrumah previše naginje Moskvi. Nekoliko meseci kasnije novi šef diplomatije, laburista Patrik Gordon Voker ohrabrio je Forin ofis da održava potencijal „crne propagande” i s vremena na vreme proizvodi dezinformativni materijal za podsticanje rasnih tenzija između Afrikanaca i Kineza.

Iako je IRD zvanično zatvoren 1977. godine, istraživači pronalaze dokaze delovanja ovih propagandnih specijalaca i u narednoj deceniji.

Rori Kormak, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Notingem, kaže da se od tada malo šta promenilo, jer i sadašnja ministarka spoljnih poslova Liz Tras ima na raspolaganju „vladinu informativnu ćeliju”: „Odbrambeni obaveštajci svakodnevno šalju tvitove o ruskoj zaveri i tako stiču prednost u informativnom ratu.”

Politika/M. Pešić