Bitkoin protiv dolara

Pre ili kasnije, Sjedinjene Države moraće da se suoče sa pretnjom koju po nacionalnu bezbednost predstavlja bitkoin, naročito u svetlu kineskih akcija i ambicija
Bitkoin, to glamurozno čedo tržišnih špekulanata, leti visoko. Čak su i konzervativne firme za finansijski menadžment sa Volstrita počele da klijentima pružaju bitkoin usluge. Bitkoin je prvo pokrenut 2009. godine, sa početnom vrednošću od tačno nula dolara. Oktobra 2010. godine, bitkoin je vredeo oko deset centi po koinu. Za sto dolara moglo se kupiti oko 1.000 bitkoina. Investitor koji je zadržao ove prvobitne digitalne „novčiće“ danas bi posedovao 62 miliona dolara.

Satoši Nakamoto, genijalni japanski softverski inženjer, osmislio je bitkoin 2008. godine, koristeći se blokčejn algoritmom. Stvoren je sa namerom da postane prva svetska decentralizovana digitalna valuta, imuna na kontrolu države ili bilo kakvih posrednika. Nakamoto je, što uopšte ne čudi, dobro prošao, dokopavši se bogatstva koje verovatno iznosi preko 30 milijardi dolara.

Ugrožavanje dolara
Bitkoin je san svakog anarhiste – nudi valutu koja je izvan kontrole bilo koje centralne banke ili vlade, i isto tako izvan poluga uticaja posredničkih mehanizama ustanovljenih svetskim bankarskim sistemom iz Breton Vudsa. Napravljen je sa namerom da bude savršeni, anonimni, digitalni kanal za direktnu kupovinu bilo koje robe ili usluge. Bitkoin se rapidno kreće u tom smeru, stičući usput renome glavnog toka kao „kripto“ elektronska valuta za kupovinu bilo čega i svačega. Postaje valuta interneta, a milioni ga tretiraju kao dopadljivu budućnost novog globalnog valutnog sistema, oslobođenog vladine kontrole i klirinškog sistema banaka.

Kompanija Tesla je marta 2021. godine objavila da će primati bitkoine pri prodaji svojih automobila u Sjedinjenim Državama. Štaviše, ova kompanija je kupila bitkoine u vrednosti od 1.5 milijardi dolara za sopstveni trezor, generišući u jednoj godini veći profit nego od prodaje automobila. Švajcarska konsultantska firma Bithoum koja posluje širom sveta, uključujući i SAD, poseduje imovinu koju prodaje za bitkoine, što je objavljeno na njenom sajtu. Pica hat u Venecueli čak prodaje picu za bitkoine. Da je ljubitelj pice 2010. godine zadržao 10.000 bitkoina, koliko su tada koštale dve pice u venecuelanskom Pica hatu, danas bi upravljao bogatstvom od preko 300 miliona dolara. A ukoliko bilo kome trebaju čarape, bitkoin čarape „ograničene serije“ mogu se kupiti bitkoinima na sajtu Em-Ti Soks (engl. „MtSocks“). Naziv je verovatno referenca na čuveni Em-Ti Goks skandal iz 2014. u kojem je hakovano i ukradeno 850.000 bitkoina.

Zamah koji gura bitkoin kao agilnu svetsku valutu u privatnom vlasništvu nastavlja da ubrzava. Kompanija Koinbejs global upravo je objavila da je dostigla tržišnu kapitalizaciju od 85 milijardi dolara. Koinbejs omogućuje ljudima da kupuju i prodaju ne samo bitkoin, nego i oko 50 drugih kriptovaluta, od kojih nijednu ne izdaje i ne kontroliše neka vlada. Amazon je nedavno najavio sopstvene planove da stvori digitalnu valutu namenjenu kupovini robe na ovom sajtu. Imajući u vidu da tržišna snaga Amazona već prevazilazi većinu država, dodavanje digitalne valute arsenalu ove kompanije otvoriće važna pitanja o dugoročnoj sposobnosti nacionalnih država da kontrolišu sopstvene ekonomije na svetskom tržištu.
Pre ili kasnije, Sjedinjene Države moraće da se suoče sa pretnjom koju po nacionalnu bezbednost predstavlja bitkoin, kao i svaka druga privatno stvorena kriptovaluta. Suština monetarne politike jeste sposobnost nacionalne države da kontroliše svoje zalihe novca kako bi suzbila inflaciju i održala stabilnost cena. Ukoliko bitkoin postane veliki ili možda čak primarni medijum za kupovinu roba i usluga, američki dolar će se suočiti sa inflacionim košmarom u kojem će se Federalne rezerve mučiti da očuvaju stabilnost cena i kamatnih stopa kroz kontrolu novca u opticaju.

Danas je američki dolar vodeća rezervna valuta u svetu. Bitkoin i druge privatne kriptovalute mogle bi to da promene. Sa bujajućim američkim deficitima i višebilionskim programima potrošnje, investitori bi postepeno mogli da se odluče da vrednost čuvaju u bitkoinima umesto u američkim dolarima. U poređenju sa dolarom, evrom ili kineskim juanom/ženmimbijem, bitkoin bi mogao da postane omiljena svetska rezervna valuta, neopterećena strepnjama o nacionalnim dugovima, fiskalnim i monetarnim politikama ili autoritarnoj kontroli. Iran, Severna Koreja i druge odmetničke države već koriste bitkoin kako bi zaobišle sankcije.

Kineski faktor
Pretnja koju po interese američke nacionalne bezbednosti predstavlja bitkoin postaje još akutnija kada se u obzir uzme Kina. Danas preko 65 odsto zaliha bitkoina na svetskom tržištu potiče iz Kine. Ova situacija stavlja Komunističku partiju Kine u poziciju da može tajno da utiče na zbivanja u skladu sa sopstvenim interesima, potencijalno manipulišući bitkoinom u cilju podrivanja poverenja u dolar. Obaranje dolara kao svetske rezervne valute moglo bi da se pokaže kao jednako ozbiljna opasnost za Sjedinjene Države kao što su to Islamska država, talibani ili nastojanje Kine da uspostavi kontrolu nad Istočnim i Južnim kineskim morem.

Potencijalna dobra vest je to što možda neće biti neophodno mnoštvo novih pravila kako bi se eliminisali rizici bitkoina. Postojeći federalni zakoni, uključujući ustav, možda su adekvatna polazna tačka za zaštitu dolara. Član 1, odeljak 8, stav 5. ustava dodeljuje Kongresu, a ne privatnim licima, isključivu vlast za stvaranje i upravljanje novcem. Bitkoin je ono što je Dmitrij Škipin nazvao „piratskom valutom“ koja preti poziciji dolara kao jedinog novca u ovoj zemlji (misli se na SAD, prim. prev.).

Prema federalnim zakonima, upotreba bitkoina kao privatne valute koja se nadmeće sa dolarom trebalo bi da bude ilegalna. Zakon o kovanju novca iz 1792. godine dodelio je monopol vlasti u upravljanju i proizvodnji novca Ministarstvu finansija. Zakon o kovanju novca iz 1857. godine otišao je korak dalje, propisavši da je upotreba bilo kog stranog novca ilegalna, pošto je američka kovnica postepeno došla do kapaciteta u kojim je mogla da proizvodi tražene količine novca za domaću potražnju, pa je upotreba stranog novca postala izlišna. Danas su Biro Ministarstva finansija za graviranje i štampanje i Kovnica Sjedinjenih Država ovlašćeni za proizvodnju novčanica i novčića u SAD.
Došlo je vreme da se zaustavi upotreba bitkoina kao piratske valute pre nego što se ona proširi dalje i prodre dublje ne samo u američku ekonomiju, nego i čitav svetski finansijski sistem. Kina verovatno dobro shvata potencijal koji bitkoin i druge privatno stvorene valute imaju za obaranje Sjedinjenih Država sa finansijsko-ekonomskog trona. Koraci se moraju preduzeti sada, pre nego što Sjedinjene Države završe u novoj vajmarskoj katastrofi.

Ramon Marks je penzionisani advokat iz Njujorka

Dejvid Harvilić je advokat i preduzetnik iz Kalifornije

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard