Biti svoj… kao Korto

Rođen je u Valeti pred samo svitanje 20 veka. Sin velškog mornara iz i proročice, Ciganke sa Gibraltara. Kao dečak, urezao je očevim brijačem liniju sreće na svom dlanu, odlučivši da sudbina bude stvar izbora…

Izmaštan od Huga Prata, strip crtača koji 1967. godine, crta strip „Baladu o slanom moru“ u kojem se pojavljuje njegov najpoznatiji lik. Korto ubrzo postaje dominantan lik u Pratovim delima.

Sam strip “Korto Malteze” i nije u stvari strip. U suštini, bliži je nekom književnom delu ili, preciznije govo­reći, likovnoj književnosti, kombi­nacija je simboličkog grafizma i me­taforične igre reči. Kao niko pre nje­ga, Hugo Prat je napravio nešto sa­svim novo u svetu stripa serijalom “Korto Malteze”. Sam Hugo Prat je rekao da je njegov crtež treba da bu­de pismo koje se nastavlja na ispisa­ni tekst, da crtež i scenario treba da budu jedno. Posredi je pre svega ro­man, i u isto vreme vizija sveta, slo­žena i organska, koja se razvija kroz raznolikost miljea, kulisa, situacija i događaja koji daleko nadmašuju po­jedine crtane literarne mikrokosmo­se, zasnovane takođe na preplitanju imaginarnog i realnog, a to je ono što je kod Korta najprivlačnije. Sve te neobjašnjive misterije, igre poluisti­na, fikcija realnosti i realnosti fikcije, potreba za pustolovinom kao jedna­činom života, rapsodija istorije koja uokviruje sve priče Huga Prata, ma­gija žena, pojavljivanje legendarnih ličnosti, prisutnost koja omogućava da se uvek kaže zbogom, sumnja kao pribežiste mudrosti, geografija kao prostirka za snove. Korto nije običan strip. Komplikovan je. Filozofski je. Jednostavan je. Neobičan svakako. U tom stripu nikada nećemo znati gde prestaje san i dolazi java, gde počinje istina koju menja laž, ko je stvarniji – Prat ili Korto, ko koga sanja. Sam Prat demistifikuje sistem svoga rada slede­ćim rečima: “Borhes je pokazao vr­lo važnu stvar: kako ispričati laž kao da je istina. Od njega sam naučio da ispričam istinu kao da je laž.“

“Korto Malteze” je strip dosledne poetske stilizacije, oslobođene od za­gušujućih detalja. Često je naglaše­no redukovan, ali i tada sa izvanred­nim odnosom tamnih i svetlih po­vršina. Njegov strip-idiom, pogoto­vo u kasnijim epizodama, izgleda da je u sebe integrisao neka od iskusta­va Marka Šagala ili čak Paula Klea, pa i Pita Mondrijana. Njegova spo­sobnost apstraktnijeg vizuelnog mi­šljenja udaljava ga od klasično shva­ćenog crtača stripova. U kontekstu ovakve stilizacije, iznenađuje izuzet­na istorijska i etnografska preciznost Pratovog crteža i teksta. Ako poku­šamo geografski da lociramo ono što se događa u “Kortu Maltezeu”, može­mo imati izvesnih teškoća. Ponekad je zaista potrebno poslužiti se atlasom da bi se pratila sva putovanja avantu­riste Korta. Afrika, Južna Amerika, Evropa, Azija, Tihi okean – tačnije Solomonska ostrva, Nova Pomeranija (Nova Britanija), sliv Orinoka, Novi Zeland, Venecija, Kina, sibirska pu­stoš… To su uglavnom predeli ko­ji bude asocijacije na burne strani­ce novije političke istorije, pogotovo u razdoblju prve polovine dvadese­tog veka: buđenje nacionalne svesti u afričkim i južnoameričkim kolonija­ma, pojava fašizma, boljševička revo­ lucija i njeni odjeci, masonerija, kul­tovi, paradoksalna ukrštanja različi­tih kultura… Upravo razdoblje u ko­me se Maltezeove avanture događaju. Umberto Eko je rekao: “Kad želim da se opustim, čitam neki Engelsov esej, a kad želim da se umno angažujem, čitam Korta Maltezea”.

U Francuskoj je napisano oko 70 doktorskih disertacija o Kortu Maltezeu. Njime su se bavili istoričari umetnosti, sociolozi, estetičari i knji­ževnici. Korto je na mnoge ostavljao izuzetan utisak, tako je sedamdesetih godina prošlog veka Agostino Neto, predsednik Angole, pozvao Huga Prata da osnuje Institut za grafičku umetnost. Za bivše borce za oslobo­đenje Angole, koji su u međuvreme­nu osvojili vlast, Korto Malteze je bio simbol borbe i slobode.

Danas se samo može konstatovati da ne postoji medij, habitat ili kultur­na institucija u koju nije ušao lik Korta Maltezea. Korto je i sam postao kul­turni fenomen, jer o njemu pišu mno­gi intelektualci, pa i jedan Umberto Eko, a Francuzi su mu priredili izlož­bu u Gran Paleu. Njegov lik je postao zaštitni znak beogradske Akademije, čije zidove su BG studenti iscrtali Pratovim kadrovima, priznavši strip kao dugo osporavanu devetu umet­nost. I lik i autor su tema mnogih uni­verzitetskih radova, a Korto je i zaštit­ni znak mnogih kafea, klubova i dis­koteka. Nose se majice s kadrovima iz ovog stripa i neretko možete popi­ti koktel s njegovim imenom. Može se sa sigurnošću ustvrditi da je lik Korta Maltezea među grafitima najeksplo­atisaniji od Amsterdama do Sijetla, od hladnog Osla do Johanesburga. I ono najvažnije, Korto Malteze se po­novo vratio u Beograd! Izdavačka ku­ća “Darkwood” kreće sa izdavanjem kompletnog serijala. Dosad su izaš­la prva dva albuma iz serijala “Balada o slanom moru” i “U znaku Jarca”, u luksuznom tvrdokoričenom izdanju u boji i sa svim dodatnim materijali­ma i istorijskim faktima koje je saku­pio Hugo Prat.

darkwood.co.rs