Balkan: Budi mi silan i dobro mi stoj…

Balkan ponovo u fokusu velikih sila
Uoči susreta Putina i Bajdena u srpskoj javnosti se govori o tome da je ruski lider rešen da pruži podršku Srbiji, ne samo kad je reč o Kosovu i Metohiji, već i zbog turbulencija u Bosni i Hercegovini
Lažna najava o otvaranju španske kancelarije za vezu u Prištini, podizanje saradnje Grčke i prištinskih institucija na viši nivo, pretnja ulaskom takozvanog Kosova u NATO, pojavljivanje različitih „non-pejpera”, čiji je navodni cilj stabilizacija situacije na zapadnom Balkanu, mogli bi da znače da se naš region ponovo našao u fokusu zapadnih sila. U javnosti se već polemiše o mogućnosti da se u rešavanje problema na zapadnom Balkanu aktivno uključe Rusija i Kina kao protivteža zapadnim zemljama koje uglavnom zastupaju interese Prištine.

Ovu tezu izneo je i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić za vreme posete Moskvi. On je poručio da će Rusija i Kina, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, na kraju morati da se uključe u rešavanje kosovskog pitanja. „Videli ste da postoji jedna opšta inflacija različitih ideja kada je reč o Kosovu i Metohiji, ’non-pejpera’ i svega ostaloga. Jedna konstanta će sigurno ostati, a to je da će se i dalje vršiti pritisak na Srbiju da prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kroz tu formulaciju tzv. međusobnog priznanja, što je za nas apsolutno neprihvatljivo”, izjavio je za „Sputnjik” Dačić, koji boravi u poseti Rusiji.

Predsednik Skupštine Srbije u Moskvi se sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, koji ga je informisao o predstojećem sastanku Putina i Bajdena u Ženevi. Dačić je ocenio da će se neki od tih razgovora verovatno odraziti i na Srbiju, imajući u vidu da će se predsednik SAD sastati s partnerima iz NATO-a, a nakon toga 16. juna s predsednikom Rusije.

„Nama to nameće potrebu da razmišljamo globalno, da vidimo na koga treba da računamo”, kazao je Dačić. Uoči susreta Putina i Bajdena, u srpskoj javnosti se govori o tome da je Putin rešen da pruži podršku Srbiji, ne samo po pitanju Kosova i Metohije već i zbog turbulencija u BiH.

Ocenjujući mogućnost da dođe do svojevrsnog obaranja ruku između ruskog i američkog lidera oko našeg regiona, politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da tokom susreta Bajdena i Putina najverovatnije neće biti reči o nekoj konkretnoj temi već o principima, ali ukoliko se pomene zapadni Balkan, Rusija će svakako podržati naše interese. „Ako Amerikanci nametnu tu temu, verujem da će Rusi reagovati u interesu Srba i da će štiti naše stavove i u vezi s Kosovom i Metohijom i Republikom Srpskom”, izjavio je Anđelković za „Politiku”. Realno je očekivati, kako dodaje, da će Rusija insistirati na primeni međunarodnog prava i kada se radi o zaštiti Dejtonskog sporazuma i naše južne pokrajine. To nama ide u prilog.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da će Putin i Bajden pomenuti naš region jer je novi američki predsednik o tome razgovarao i tokom sastanka s Angelom Merkel. „Ne sumnjam da će se razgovarati na tu temu, ali ne očekujem nikakve tektonske promene, već razmenu stavova”, izjavio je Rajić za „Politiku”.

Dodaje da je susret Bajdena i Putina zakazan da bi se relaksirale tenzije prisutne od 2014. godine, koje su kulminirale kada je ruskom predsedniku prišivena etiketa ubice, što je Bajden javno izgovorio. „O svim temama o kojima budu razgovarali verovatno će se složiti da se ne slažu, a sigurno će razgovarati o stanju u Ukrajini i u Siriji. Ne verujem da će zapadni Balkan biti zasebna tema na agendi, ali mislim da će biti pomenut u nekom kontekstu”, kaže Rajić.

Rajić potvrđuje da se zapadni Balkan našao u fokusu Evropske unije i Amerike i podseća da je Bajden u svojoj predsedničkoj agendi najavio da će to pitanje biti jedno deset spoljnopolitičkih prioriteta. To nam govori da će se Amerika mnogo više baviti regionom nego tokom mandata Donalda Trampa i Baraka Obame. Na taj način Amerika želi da pokaže da se vratila na velika vrata i da nastavlja intervencionističku politiku. Žele da pokažu da završeno s doktrinom izolacionizma i nacionalizma, što je promovisao Tramp. „Takođe, Amerika zna da je zapadni Balkan važno pitanje Evropske unije, a zna i da unija ne može da reši ovo pitanje bez njihove pomoći. Na ovaj način Bajden šalje poruku Berlinu da je tu i da je spreman za usaglašavanje stavova”, stav je Predraga Rajića.

S druge strane, Dragomir Anđelković kaže da je u ovom trenutku rano reći da se Balkan ponovo nalazi u fokusu zapadnih sila, ali da albanski lobisti, koji su dobro pozicionirani u SAD, pokušavaju da nametnu to pitanje i da ga dovedu u centar. Teško je reći, dodaje on, da li će uspeti u tome, ali mi ne treba da nasedamo na provokacije. Veliki deo mogućih pretnji po Srbiju, smatra Anđelković, plasiran je od strane albanskih lobista.

Kada je u pitanju najava Ivice Dačića da će se Kina i Rusija uključiti u rešavanje kosovskog pitanja, Anđelković smatra da to može da znači da bi trebalo da se vratimo u stanje koje smo imali pre 2008. godine, kada smo o statusu Kosova i Metohije razgovarali u Savetu bezbednosti. „Nakon toga smo prihvatili da Evropska unija preuzme pregovore i da dođe misija Euleksa, verovatno u nadi da ćemo dobiti neku vrstu kompromisa i da će nam tu dobru volju kompenzovati određenim ustupcima. To se naravno nije desilo”, podseća naš sagovornik. U okolnostima kada Zapad nastavlja da insistira na jednostranom rešenju koje ide na štetu Srbije, dodaje on, naša država bi trebalo da insistira na vraćanju ovog pitanja pod okrilje Ujedinjenih nacija, gde Rusija i Kina mogu da blokiraju rešenja koja su nepovoljna za nas.

Da bi se pregovori vratili u Savet bezbednosti, kako pojašnjava Predrag Rajić, trebalo bi da se donese odluka o tome na nivou SB, za šta je neophodan konsenzus, a sa ovom odlukom moraju da se slože i zapadne sile, što je malo verovatno. Naš sagovornik dodaje da ne veruje da će Amerikanci zatražiti da budu formalno uključeni u pregovarački proces koji vodi Evropska unija jer bi tako rizikovali da predstavnici Srbije traže uključenje Rusije. Ipak, svi znamo da Amerikanci imaju veliki uticaj na briselski dijalog.

EU preuzima problem, Amerikanci se pojavljuju na kraju
Pre nego što je Donald Tramp postao predsednik SAD, podseća Predrag Rajić, predstavnik Amerike je uvek bio prisutan na pregovorima, sedeo je u susednoj prostoriji i Albanci su tamo odlazili na konsultacije. „Mislim da će Amerikanci biti uključeni u dijalog, ali na sličan način. To ne možemo sprečiti, a ni dokazati. Oni ne žele formalno da se uključe u pregovore jer, između ostalog, neće da preuzimaju odgovornost za jedan proces koji je u ćorsokaku”, kaže Rajić.

Dodaje da Amerikanci ipak vole da pokažu kako Evropska unija na sebe preuzima neki problem koji nije sposobna da reši, pa se pojavljuju na kraju procesa pokazujući da silom mogu da izdejstvuju sve. Najbolji primer za to je Severna Makedonija.

Politika/J. Popadić