Miroslavljevo jevanđelje: Nulta tačka našeg kulturnog identiteta
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je za Tanjug da povratak 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja iz Rusije u Srbiju predstavlja jedan od ključnih događaja u našoj kulturnoj istoriji u proteklih nekoliko decenija.
Vukosavljević ocenjuje da je, u simboličkom smislu, povratak 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja zapravo zatvaranje „zjapeće rupe u našem kulturnom identitetu”.
„Miroslavljevo jevanđelje predstavlja nultu tačku našeg kulturnog identiteta kada je reč i pisanim spomenicima. Mi i dalje nismo sigurni kako je ta 166. stranica sa Hilandara stigla u Sankt Peterburg. Neki tvrde da je ona mimo znanja bratstva istrgnuta, opet drugi su sigurni da je vladala glad u Hilandaru i da je ta stranica zamenjena za nekoliko džakova brašna. Pouzdano znamo da se deo naše kulturne svetinje našao u Sant Peterburgu gde je svih 170 godina čuvan kao najveća kulturna relikvija”, kazao je Vukosavljević.
Ruska Državna Duma ratifikovala je sporazum sa Srbijom 23. juna, kojim će Srbiji biti vraćena 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, a Srbija će Rusiji zauzvrat vratiti sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha.
Taj sporazum ratifikovala je prethodno Skupština Srbije, a dogovor o razmeni postignut je tokom posete Vladimira Putina Beogradu 17. januara prošle godine.
Rerihove slike s kraja 19. i početkom 20. veka čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu.
Dodaje da je 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja bila predmet brojnih doktorskih disertacija i naučnih radova u Rusiji.
„Kulturna javnost u Rusiji je tokom vremena stekla utisak da je reč o njihovom nacionalnom blagu”, navodi Vukosavljević.
Kako kaže, prijatelji iz Rusije su skrenuli pažnju da se u Srbiji nalazi sedam dela ruskog slikara Nikolaja Reriha.
„Nije reč o njegovim remek-delima, niti su ti artefakti često izlagani u Narodnom muzeju u Beogradu gde se nalaze. Tri ulja na platnu, jedno ulje na dasci, jedno ulje na papiru i dva crteža bez skice čine kolekciju Rerihovih dela koju ćemo mi zameniti za 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja”, kazao je Vukosavljević.
Kako kaže, ta dela nisu naše vlasništvo jer ih je ruski slikar dao na pozajmicu Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Narodnom muzeju.
„Ta dela jesu postala kulturna dobra koja se nalaze u Narodnom muzeju, ali njihov osnov dolaska u Srbiju tridesetih godina prošlog veka bila je pozajmica. Sve to piše u dokumentima koje ima Narodni muzej i Ministarstvo kulture i informisanja”, kaže on.
Ministar ističe da je nemogoće porediti vrednost Rerihovih dela i 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja.
„Ne možemo porediti ni potencijalnu, teoretsku, ni tržišnu vrednost umetničkih predmeta koje ćemo razmeniti sa Rusijom. Biće ta dela izložena u Narodnom muzeju pre razmene pa će svako moći da se uveri u njihovu vrednost”, kazao je Vukosavljević.
Prema njegovim rečima, lako je zamisliti šta bi se sve događalo kada bi Englezima nedostajao jedan delić povelje Magna karta Libertatum iz 1215. godine.
„Pitanje je šta bi sve Englezi bili spremni da daju i da učine ne bi li vratili njihovog kulturološkog DNK-a u domovinu. Nema sumnje da je 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja nešto što pripada našem najdubljem kulturnom identitetu i da će obe strane u razmeni biti zadovoljne”, kazao je Vukosavljević.
Istakao je da povratak nedostajuće stranice Miroslavljevog jevanđelja smatra najvećim dostignućem Ministarstva kulture i informisanja u svim oblastima i našeg naroda u celini.
Politika
