(Ne)diplomatska monografija o spoljnoj politici BiH

(Ne)diplomatska monografija o spoljnoj politici BiH
Srpski predstavnici kritikuju namere Bisere Turković da u dokument o diplomatiji uvrsti i period pre Dejtona
Turkovićeva u obraćanju Savetu ministara spoljnih poslova Organizacije islamske saradnje (Foto: MSP BiH)
Od našeg stalnog dopisnika

„Svako novo žarište u svetu je prilika za naše nove podele u BiH”, rečenica je kojom je ambasador BiH u Rusiji Željko Samardžija prokomentarisao stanje u diplomatiji BiH povodom saznanja banjalučkih medija da Ministarstvo spoljnih poslova navodno priprema „Monografiju diplomatije BiH 1992–2022”.

Izrada tog dokumenta, kojem se nalaze zamerke zbog perioda koji obuhvata, poslužila je kao povod za nova prepucavanja oko uloge resora spoljnih poslova. Za predstavnike iz Srpske takva monografija bila bi pre parodija na podele oko spoljne politike, ali i „falsifikat”, jer smatraju da se među korice tog dokumenta ne bi smeo uvrstiti period pre Dejtonskog sporazuma, pošto se ratne institucije u Sarajevu ne mogu predstavljati kao organi koji su odražavali zajedništvo. Srpski predstavnici navode da postojeći MSP BiH kao zajednička institucija postoji od 1997. godine, pa bi monografija čiji autori imaju cilj da predstave diplomatiju BiH mogla da počne tek od tog perioda. Međutim, kažu kako bi i u tom slučaju u dokument mogli da budu uvršteni samo pogledi na spoljnopolitička zbivanja, uključujući i oprečno viđenje članstva u NATO-u, pa i statusa Kosova i Metohije.

„Da li mi u BiH zaista imamo zajedničku spoljnu politiku? Kakav se dogovor može napraviti oko, recimo Ukrajine, Bliskog istoka, Sirije? Šta smo dogovorili oko Libije ili bilo kojeg pitanja s kojima se BiH susretala?”, pita Dragan Božanić, prvi srpski zamenik u MSP za Radio-televiziju RS.

Srpski predstavnici u Sarajevu smatraju da su nevolje u tom ministarstvu počele kada je visoki predstavnik ukinuo funkciju drugog zamenika ministra spoljnih poslova. „Dejtonski dogovor predviđao je rotacije na čelu ministarstva između Srba, Hrvata i Bošnjaka. To je bila osnova koja može da sačuva BiH. Umesto konsenzusa, došlo je preglasavanje”, kaže Božanić.

Šefica Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Snježana Novaković Bursać kaže da izrada takve monografije jeste „zaokretanje činjenica” u politički poželjnom pravcu. Kaže da monografija „Diplomatija BiH 1992–2022” možda može da pruži naučni doprinos, ali samo pod uslovom da „kvalitetno prikaže skandale i neverovatne poteze kojima je obilovala ova struktura”.

Sarajevski krugovi, pak, navode kako je BiH nezavisnost proglasila 1. marta 1992, te da je kao nezavisna i suverena država ubrzo postala članica Ujedinjenih nacija, čiji kontinuitet postojanja u tom smislu potvrđuje i Ustav BiH. U tome nalaze opravdanost potrebe za izradu monografije koja treba da obuhvati 30. godina navodne bosanske diplomatije i prikaže „najvažnija dostignuća spoljne politike BiH u poslednje tri decenije”.

Delegat u Klubu Srba Doma naroda BiH Dušanka Majkić podsetila je da je MSP „očišćen od pripadnika srpskog naroda”, dok član Komisije za spoljne poslove u Predstavničkom domu parlamenta BiH Nenad Nešić očekuje da će izrada monografije biti zaustavljena.

„Baš me zanima da li će za taj period uneti osvrt Bisere Turković ’kako sam dovodila mudžahedine u BiH i naoružavala ih’”, komentarisao je Nešić.

Dodikova savetnica Ana Trišić Babić smatra neprihvatljivim da građani Srpske finansiraju dokument u kojem će period od 1992. do 1996. godine pokušati da se prikaže kao „pravedna borba” građanske BiH protiv Srpske i Srba.

„Predsedništvo BiH, u čijoj je nadležnosti spoljna politika, nije obavešteno o izradi monografije. MSP BiH je institucija odmetnuta iz zajedničkog sistema”, kaže ambasador BiH u Rusiji Željko Samardžija i pita: „Zašto se u poslednje vreme stalno dotičemo spornih tačaka, umesto da govorimo o onome što na spaja?”

Politika/M.Kremenović