Ćirilica na kompjuterima i mobilnim telefonima

Zahvaljujući novim fontovima češće koristimo ćirilicu na kompjuterima i mobilnim telefonima
Povodom obeležavanja desete godišnjice od početka registracije srb. domena, Fondacija Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) predstavila je još jedno pismo srpske ćirilice autora Petra Vasilića, posebno dizajnirano za prikaz na ekranu.

Jedno od fonetski najsavršenijih pisama na svetu, a po mišljenju dizajnera, i jedno od najlepših, ćirilica kao deo našeg identiteta imala je različite faze u načinu na koji je korišćena, kako je pismo izgledalo, što je uticalo i na to kada i koliko smo je u svakodnevnoj pisanoj komunikaciji koristili.
„Imali smo jedan period devedesetih godina kada je ona, nažalost, bila iskorišćena za određeni propagandni domen i samim tim je korišćena u nekom lošijem obliku. Neka vrsta interpretacije Miroslavljevog jevanđelja, ali na jedan, blago rečeno, primitivan i neprofesionalan način u smislu dizajna i tipografije“, smatra grafički dizajner Slavimir Stojanović.

Nakon toga, pred grafičkim dizajnerima je bio veliki izazov – otrgnuti se od ovakvog doživljaja ćirilice i početi je sagledavati kao nacionalno blago. Kvalitetni fontovi doprinose da je danas češće koristimo na kompjuterima i mobilnim telefonima.

Fondacija RNIDS u saradnji sa „Tipometrom“ predstavila je još jedno pismo srpske ćirilice posebno dizajnirano za ekrane.

„Uglavnom je problem kod većine fontova što imaju samo rusku ćirilicu i ovde smo mi podesili da je na tim osnovnim kodnim mestima srpska ćirilica da bismo mogli svojim korisnicima lakše to da približimo“, navodi Petar Vasilić, autor novog fonta.

Estetika i nasleđe koje ćirilica nosi inspirativna je brojnim likovnim umetnicima. Slavimiru Stojanoviću od početka karijere.

„To nasleđe koje se posle prelilo u dekonstruktivizam i dadaizam je ono gde ja i dan danas crpim. Dakle, zenitizam, Ljubomir Micić, ono što se u ovom regionu dešavalo dvadesetih godina 20. veka i dalje je potentno i vrlo vitalno, a tu ćirilica zauzima jako značajan egzotičan i kulturološki deo“, dodaje Stojanović.

Zastupljenosti ćirilice u svakodnevnom životu doprinosi i broj registrovanih ćiriličnih domena na internetu. Danas ih je oko dve i po hiljade.

RTS