Smanjena prognoza rasta i najava većih kamata
MMF smanjio prognozu rasta, FED najavljuje veće kamate
Inflacija će ostati relativno visoka još najmanje nekoliko meseci
Međunarodni monetarni fond snizio je prognozu globalnog rasta za 2022. za pola procentnog poena na 4,4 odsto, u odnosu na oktobarsku projekciju. Upravo je preksinoć iz američkih Federalnih rezervi (FED) najavljeno skoro povećanje referentne kamatne stope na kratkoročna zaduživanja, prvo u poslednje tri godine u okviru šireg pooštravanja svoje istorijski labave monetarne politike.
Kao rizike za globalni rast, MMF vidi moguću pojavu novih sojeva kovida, koji bi mogli da produže pandemiju i izazovu nove ekonomske poremećaje, rast cena energije, i povećanje kamata u razvijenim ekonomijama, što bi moglo da utiče na finansijsku stabilnost zemalja u razvoju, na tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije, naročito onih privreda čiji su dugovi porasli tokom poslednje dve godine.
Ivan Nikolić, direktor naučnoistraživačkog centra Ekonomskog instituta kaže da MMF još ima dilemu oko Kine, jer ni ova zemlja nije bila spremna da izađe sa procenom da li njen rast može da bude šest odsto.
– Ako govorimo o Evropi, Nemačka je upitna jer nije sigurno kojim će tempom nastaviti da raste. Veliki deo auto-industrije je znatno pogođen zdravstvenom krizom i poremećajem u globalnim lancima snabdevanja – navodi Nikolić.
Naglašava da bi od marta moglo da dođe do zaoštravanja monetarne politike, što može da ima posledice ka blagom usporavanju globalne privredne dinamike. Takođe, neke zemlje će biti pogođene zbog jačanja dolara.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, dodaje da je Nemačka razumela da se svet nalazi u krizi i da joj se ne nazire kraj. Napominje da treba uzeti u obzir ovo što se dešava sa Rusijom i Ukrajinom i da to izuzetno komplikuje stvari.
– Kovidu se ne vidi kraj i posledice su ogromne. Ako se ovako nastavi mogli bismo da se suočimo sa novom globalnom krizom – smatra Savić.
Povodom FED-ove najave Savić kaže da Amerika povećava referentnu kamatnu stopu da bi privukla investicije u svoju zemlju. Očekuje se da će i Evropa to isto učiniti, što za nas znači skuplje kredite.
Visoka inflacija, prema oceni zamenika direktora Bečkog instituta i autora zimske prognoze Ričarda Grivesona, predstavlja veći rizik za privredni oporavak regiona, od eventualnog sukoba sa Rusijom ili pandemije. Poskupljenja su sve veća u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope, gde izdaci za energente i namirnice čine znatno veći udeo u ukupnim izdacima nego u zapadnoj Evropi.
Institut polazi od toga da će prosečna inflacija u regionu 2022. iznositi 10,3 odsto, posle prošlogodišnje od 8,7, a u Turskoj čak 26,2 procenta. Inflacija će ostati relativno visoka još najmanje nekoliko meseci, navodi Griveson. Dodaje da je najvažnije pitanje da li će ona dovesti do trajnijeg rasta plata.
– Ako to bude slučaj, predstoji nam duži period inflacije, koja će biti znatno viša od one koju je većina država istočne Evrope registrovala od 2008 – napominje Griveson, koji ipak veruje da je najizvesniji scenario da će poskupljenja do sredine godine oslabiti.
Za Srbiju bolje prognoze
Bečki ekonomski institut, u zimskoj prognozi poboljšao je predviđanja privrednog rasta Srbije u 2022. na 4,9 odsto. Inače, u jesenjoj je prognozirao rast od 4,6 procenata u 2022, tako da nova predviđanja pokazuju bolji razvoj privrede.
Ovu korekciju Ivan Nikolić, objašnjava činjenicom da su nekoliko godina unazad mnoge institucije znatno podbacivale u procenama privredne dinamike ekonomskog rasta, polazile su sa nižim stopama da bi ih korigovale naviše.
Prema njegovim rečima naša zemlja ima dobru dinamiku u ovoj godini, koju vuče industrija, a unutar nje rudarstvo. Pre svega se misli na bakar, zlato i ostale metale, koji imaju dobar plasman na tržištu. To nije bilo kalkulisano u prvoj polovini 2021.
– U 2022. smo ušli sa velikim ubrzanjem. Imaćemo znatno bolju poljoprivrednu godinu, doprinos usluga i građevinarstva, shodno stavovima da bi korona mogla da posustane od sredine 2022. Sve zemlje su to prihvatile, što ne znači da i dalje nećemo da osećamo negativne efekte pandemije – kaže Nikolić.
Politika
