„Gorski vijenac“ u stripu

„Gorski vijenac“ u stripu
Njegoševi stihovi pisani 1846. godine prvi put su osvanuli u strip izdanju koje je prodato u više od 2.000 primeraka
Kada se spoji prosveta, čelno mesto u školi, ljubav prema stripu i rodnoj zemlji, proizvod je – „Gorski vijenac“ i to ni manje ni više nego u strip varijanti. Ilija Mirović, prosvetni radnik i dugogodišnji direktor Osnovne škole „Gornja varoš“ u Zemunu jedan je od stvaralaca dela za koje je malo ko mislio da će biti moguće uraditi. Petar Petrović Njegoš ovo delo napisao je 1846. godine, a 174 godine kasnije pred čitaoce je stigla moderna verzija „Gorskog vijenca“, približnija mlađim čitaocima koju su osmislila dva drugara poreklom iz Crne Gore.

Prijatelji i saradnici, urednici u izdavačkoj kući, jedan iz Nikšića, drugi sa Cetinja, Predrag Roćenović i Ilija Mirović, oduvek su hteli da urade crnogorski strip. Prvobitna ideja je bila monografija crnogorskog stripa, sve što se dešava na tom podneblju, ali jednoglasno je odlučeno da se uradi „Gorski vijenac“.

– Godinama Njegoševi stihovi bude u nama ono najlepše. Misli koje je izvukao iz narodne mudrosti i pretočio ih u jedinstvenu kompoziciju, decenijama nadahnjuju generacije. Podstaklo nas je i saznanje da većina učenika u školi ne pročita ovu knjigu, najviše zbog nerazumevanja arhaičnog jezika. Slikovni prikaz će ogromnoj većini približiti i omogućiti lakše razumevanje kako samog toka radnje tako i mudrih misli kojima je ceo tekst protkan – objasnio je Mirović i dodao da su ovu knjigu dva prijatelja posvetila svojim roditeljima koji su ih u duhu ovih stihova vaspitavali.

Nije bilo lako uploviti u jedan ovakav projekat. Ovu ideju neki poznati crtači stripova odbijali su u startu sa naznakom da je to nemoguće uraditi. Pre nešto više od godinu i po dana izašla je „Knjiga o Jovu“ u stripu koju je uradio Geza Šetet, umetnik poreklom iz Mađarske, nastanjen u Tavankutu kod Subotice. Kako je uspeo da uradi deo iz Biblije, urednicima Roćenoviću i Miroviću se učinilo da bi mogao da predstavi i „Gorski vijenac“. Šetet je predlog odmah prihvatio. Za dva meseca nastale su prve table, odnosno stranice. Sve je išlo u dobrom pravcu, a Šetet je toliko bio oduševljen da je odmah po završetku čuvenog crnogorskog dela, uradio i strip „Luča Mikrokozma“ koji će ugledati svetlost dana sredinom ove godine.

Poznati strip autor, Miodrag Ivanović Mikica, priključio se timu koji je stvarao „Gorski vijenac“. Crtač iz Srpskog Miletića dao je svoj pečat tako što je u Šetetove crteže urađene olovkom dodao takozvani lavirani tuš. Na ovaj način nastala su mala umetnička dela na svakoj stranici stripa. Zbog različitih stilova ova dva umetnika, izdavači su došli na ideju da urade dva izdanja, ćirilično i latinično sa različitim crtežima.

Za likove u „Gorskom vijencu“, Šetet je imao veoma zanimljive ideje. Vodeći se osećajem dok je iščitavao stihove, u njegovim vizijama uloge su dobili Pavle Vujisić, Vuk Drašković, Monika Beluči, pa čak i sam direktor zemunske osmoletke u Dobanovačkoj ulici.

– Naravno, ko radi taj i greši. Postoje neke scene koje će biti promenjene u narednom izdanju. Šetet nikada nije bio u Crnoj Gori, pa mu nisu poznati njeni predeli, ni arhitektura u nekim gradovima koji se pominju u delu. U planu je i jedan obilazak sa umetnikom gde će moći da upozna zemlju i na taj način vernije dočara čitačima scene iz „Gorskog vijenca“ – rekao je Mirović.

Naslovnu stranu za ćiriličnu verziju naslikao je Željko Pahek, poznati srpski stripar i karikaturista dok je na latiničnom izdanju Ivanovićevo delo. Recenziju o „Gorskom vijencu“ uradio je još jedan poklonik ove poeme – Rade Perović, u čijoj se kolekciji nalazi čak 500 različitih izdanja Njegoševog bisera.

Uprkos otkazanim manifestacijama zbog pandemije gde je strip trebao da se predstavi široj publici , od oktobra prošle godine prodato je gotovo 2.000 primeraka, oko 1.500 na ćirilici i oko 300 na latinici.

– Njegoš je pisao ćirilicom, pa onda ne čudi podatak da većina traži primerak na ovom pismu. Iako je latinično dopunjeno nešto drugačijim crtežima, približnijim strip stilu, ključ je ipak u samom delu koje je izvorno stvarano na ćirilici, pa pojedinci neće ni da čuju niti da pogledaju latiničnu verziju – objašnjava direktor zemunske škole koji je svojoj osmoletki poklonio desetak primeraka.
Deca iz OŠ „Gornja varoš“ dele naklonost prema ovoj umetnosti sa svojim direktorom. Zato na kraju svake školske godine, umesto knjiga, za odličan uspeh budu nagrađeni gomilom stripova. U osnovnim školama odlomci iz „Gorskog vijenca“ izučavaju se u osmom razredu. Obrađuju se pisma vladike Danila i Selim paše. Od kada je u školsku biblioteku „Gornje varoši“ stigao strip, gotovo da nema primeraka koji stoje na polici.

Ovaj „Gorski vijenac“ teži čitavih 1,5 kilogram. Koliko je zaintrigirao čitače, desetine primeraka, opet u ćiriličnoj formi, „preplivali“ su i okean. Neki kao poklon, a neki kao deo kućne biblioteke.

Politika/ Ana Popović