Antitela i koliko treba da ih imamo

Zašto su antitela “vrh ledenog brega” i koliko treba da ih imamo
Ovih dana velika priča se vodi oko količine antitela dovoljne da se zaštitimo od kovida. Rezultati – od više od jedan do nekoliko hiljada. Isto je i sa cenama testova. Zašto refrentne vrednosti nisu iste u svim laboratorijama i koliko nas dugo štite određene količine antitela?

Taman kada smo donekele završili sa pričama o tome koja je vakcina bolja, pred građanima koji su dobili i drugu dozu – ponovo tumačenja i dileme, da li raditi test na antitela i koji su rezultati dobri.
“U svakom slučaju želim da ohrabrim gledaoce i da se vakcinišu i da posle tri nedelje nakon druge doze provere da li u krvi imaju specifična antitela protiv ovog virusa. To će biti znak da je njihov organizam spreman da odgovori i da će, ako se sretnu sa virusom, proći ili bez simptoma, ili sa vrlo blagim simtomima”, ističe imunolog dr Ljiljana Sofronić Milosavljević sa Instituta za primenu nuklearne energije.

U različitim laboratorijama, u zavisnosti od vrste testa, različiti rezultati.

“Ono što je najvažnije što prvo želim da kažem jeste da ljudi imaju antitela. Koliko ih imaju je manje važno. Samo prisustvo IGG antitela znači da je njihov imunski sistem sposoban i kompetentan da na susret sa virusom odgovori kako treba”, dodaje Sofronić Milosavljevićeva.

Prof. dr Radan Stojanović sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu naglašava da je suština imati antitela, tako se osoba može smatrati zaštićenom.

“Taj pozitivan rezultat nas štiti od ponovnog zaražavanja i mi se možemo smatrati dosta sigurnim da se, onaj koji je preležao bolest, neće ponovo zaraziti, a onaj ko je primio vakcinu, da neće oboleti i da će sigurno ako se razboli biti u pitanju blaža klinička slika”, ističe Stojanović.

Savet stručnjaka je da, ako već odlučimo da radimo test, to obavezno učinimo u istoj laboratoriji. Rezultati se razlikuju i od osobe do osobe, pa se postavlja pitanje da li smo sa većim brojem antitela zaštićeniji.

“Antitela su samo vrh ledenog brega našeg imunološkog odgovora, mi merimo samo jednu komponentu, ne vidimo ono što je ispod toga, ne vidimo taj celularni, ćelijski imunitet koji je jako važan u daljoj borbi sa infekcijom, pogotovu na duge staze. Tako da i osobe koje na analizi antitela primete neke za njih razočaravajuće vrednosti niske, ne treba da brinu jer nisu merili ćelijski imunitet koji je ne manje bitan za konačnu borbu protiv virusa”, ističe dr Radan Stojanović.

Naši stručnjaci radiće veliku studiju u kojoj će uporediti efekte sve četiri vakcine, za sada kod nas dostupne. Pratiće se kada se javljaju antitela i koliko dugo traju, a radiće se i imunomonitoring memorisjkih ćelija.

RTS/ J. Popović