Na mrežama dnevno više od sat i po vremena

Na društvenim mrežama dnevno provodimo više od sat i po vremena
„Fejsbuk” koristi oko 60 odsto populacije u našoj zemlji, žene su češće na „Instagramu”, dok muškarci radije biraju „Jutjub”, pokazalo je nedavno istraživanje o korišćenju društvenih mreža u našoj zemlji
Kada je 2004. godine mladi student Univerziteta Harvard Mark Zakerberg osnovao društvenu mrežu kako bi se akademci ovog univerziteta lakše povezali i međusobno komunicirali, verovatno nije mogao ni da pretpostavi da će 16 godina kasnije skoro tri milijarde ljudi na svetu putem „Fejsbuka” deliti svoje fotografije i razmišljanja o svakodnevnici. O popularnosti ove društvene mreže u našoj zemlji možda najbolje govori najnovije istraživanje koje su sproveli Cesid i Fondacija „Propulsion” uz podršku USAID-a u Srbiji, koje svedoči da 60 odsto naših sugrađana svakodnevno koristi „Fejsbuk”, a najveći broj njih se o svetu oko sebe informiše upravo preko ove društvene mreže.

Da su socijalne mreže svrgnule s trona popularnosti tradicionalne medije i sredstva za komunikaciju možda najilustrativnije svedoči podatak da uz socijalne mreže naši sugrađani dnevno ukupno provedu 104 minuta, televiziju gledaju 77 minuta, dok za čitanje štampe izdvoje svega 23 minuta. Razgovore telefonom zamenili smo porukama preko „vajbera” – više od dve trećine ispitanika za komunikaciju svakodnevno koristi ovu socijalnu mrežu.

– U skici za portret prosečnog konzumenta društvenih mreža nalazi se žena koja je mlađa od 32 godine i živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik, odnosno student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Internetu pristupa preko mobilnog telefona, a kratak video-sadržaj je format informacije koji joj najviše odgovara. Ona najčešće ne prepoznaje propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Ako pojedinačno analiziramo društvene mreže, dolazi se do zaključka da je prosečni konzument „Fejsbuka” žena mlađa od 32 godine, koja je najčešće zaposlena i visokoobrazovana, dok je najčešći korisnik „Instagrama” takođe žena koja je mlađa od 32 godine i još uvek se nalazi u obrazovnom procesu, bilo da je učenik ili student. S druge strane, „Jutjub” nešto češće koriste muškarci – prosečni konzument ove socijalne mreže je mlađi od 32 godine, živi u gradu i još uvek se nalazi u učeničkom ili studentskom statusu. Preko internet portala i sajtova najčešće se informišu osobe sa završenom visokom školom ili fakultetom, odnosno one s magistraturom i doktoratom, koje žive u gradu, zaposlene su i imaju između 24 i 32 godine – navode autori ove studije.

Zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da „vajber” najčešće koriste žene od 24 do 39 godina, koje su zaposlene i visokoobrazovane i ovoj socijalnoj mreži pristupaju s mobilnog telefona. Kod „vocapa” situacija je drugačija – ovu mrežu uglavnom koriste mlađi ljudi, od 18 do 23 godine, odnosno učenici i studenti koji žive u gradu i ne prepoznaju propagandu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje. Iako se u javnosti često ističe značaj tviter zajednice, ovo istraživanje govori da svega devet odsto naših sugrađana svakodnevno tvituje, dok 81 odsto njih uopšte nema profil na „Tviteru”.

Analizirajući ponašanje korisnika socijalnih mreža, autori ove studije su došli do zaključka da selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života redovno deli četvrtina ispitanika, dok influensere prati čak 41 odsto korisnika društvenih mreža.

Ko su korisnici tradicionalnih medija? Ako je suditi prema rezultatima ovog istraživanja, prosečni gledalac televizije je žena sa završenom dvogodišnjom ili trogodišnjom srednjom školom, penzioner ili nezaposlena, živi u gradu i ima više od 40 godina. Radio najčešće sluša žena starosti od 33 do 38 godina, koja je visokoobrazovana i živi u gradu, dok novine najčešće čitaju naši sugrađani stariji od 54 godine i penzioneri – prosečan čitalac štampanih izdanja češće ima završenu visoku školu ili fakultet.

Iako se najveći broj naših sugrađana o svetu oko sebe informiše posredstvom interneta, ovo istraživanje otkriva da većina građana Srbije spada u pasivne korisnike svetske informatičke mreže, odnosno konzumente, a ne kreatore sadržaja. Naime, svega trećina ispitanika zna da napravi blog, na primer u servisima „Word press” ili „Weebly”, samo polovina ume da napravi video-klip i postavi ga na internet, odnosno „Jutjub” ili „Vimeo”, dok svega 37 odsto ispitanika koristi usluge onlajn bankarstva – žene češće nego muškarci. Po sopstvenom priznanju, 56 odsto građana ume da napravi prezentaciju u „pauer pointu”, dok 63 procenta zna da napravi tabelu ili bazu podataka.

Politika/K.Đorđević