Izložba Angeline Vukosav u Narodnom muzeju Šumadije

U Malom likovnom salonu Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu otvorena je 17 samostalna izložba „Pejzaži“ akademske slikarke Angeline Vukosav iz Nevesinja. Na ovoj izložbi publici je premijerno prikazano oko 25 kombinovanih akvarela nastalih tokom 2024. godine. Angelina Vukosav trenutno je student doktorskih studij na Akademiju umetnosti u Novom Sadu.
Na otvaranju izložbe govorili su kustos Narodnog muzeja u Kragalerije Ivana Jošović Marković, master Istoričar umjetnosti i umjetnica Angelina Vukosav koja se zahvalila prisutnim Kragujevčanima poštovaocima umjetnosti i organizatorima izložbe.
Recenziju izložbe pisala je master likovnih umetnosti Marija Matović koja je u tekstu „Sve na svetu biva najpre klica“ (D. Maksimović) o pejzažima Angeline Vukosav napisala:
„Likovna umetnica Angelina Vukosav nam u Kragujevac donosi dašak prirode sa juga Bosne i Hercegovine. „Sve na svetu biva najpre klica, pa stabljika, pa pupoljak, cvet, i najzad plod.“ zapisala je Desanka Maksimović. Angelina Vukosav posve je plodna umetnica na kreativnom polju. Pored brojnih kolektivnih iza sebe ima 16 samostalnih izložbi, više stipendija i nagrada, u Nevesinju vodi galeriju KC „Nebojša Glogovac“, a pored likovnog stvaralaštva aktivno piše pesme. Izložba koja je pred nama oslanja se na prethodne cikluse, ali sada u novoj postavci, novom koloru i u novom formatu. Poruka koju nosi je i dalje ista, kako i sama govori: „Cilj izložbe je skrenuti pažnju na prirodu, pejzaž i na život.“
Njeni radovi su mapa koja nas vodi u predele inspirisane Hercegovačkim pejzažom, domaštanim kroz duboko duhovno istraživanje, gde nam pokazuje svoju osećajnost i saosećajnosti kojom teži svim svojim bićem. Radove inspirisane krajolikom iz detinjstva, šumama i livadama, mirisom behara i otvorenim nebom prenosi nam na sebi svojstven način. Angelina ove predele u svom radu ne pokušava da nam približni samo figurativno u vidu busena, tla, vlati trave, već teži da nam apstraktno približi razumevanje tog prostora, atmosferu. Ona nas uvodi u svet sopstvene likovne i ekspresivne vizure. Njenim apstraktnim slikama dominira poigravanje crne linije. Tanana i bleda ili jasna i oštra ona preseca pozadinu toplih boja crvenih i žutih tonova. Ta dualnost linija naspram mekih i akvarelski rešenih površina formiraju njen likovni izraz, ukazujući nam i na samu dualnost predela, krševitog predela Hercegovine i primorja. Angelinini radovi su nosioci dijaloga čoveka i prirode, a Priroda je deo čoveka kao što je i čovek deo Prirode. Odsustvo čoveka je samo privid i odraz prostranstva pejzaža koji stvara.“
Ivana Jošović Marković, istoričar umjetnosti na otvaranju izložbe je istakla: „Angelina donosi uočljiv i jasan pristup u radu, svojom studioznošču, a forma je samo ispraćena njenim unutrašnjim poimanjem prirode. Veštim snalaženjem u različitim tehnikama, donosi svoje viđenje prirode, svoje Hercegovine. Likovno delo je odraz prirode samog stvaraoca. U prirodi Angelina je priroda. Motiv je jasan. Kao i što sama umetnica navodi Hercegovina je prošlost, sadašnjost i budućnost.
Angelina na platno prenosi svoje unutrašnje viđenje prirode. Pri prvom pogledu uočljivo je prisustvo linije, koja je hrabro povučena, kao neka granica. Međutim, granica lepote prirode Hercegovine ne postoji, jer je ona bezgranična. Od ravnice do neba, kao i brdovitih predela. Lako i vešto misli su prenete na platno, a izborom boja samo je dat značaj prirode-okoline i sigurnosti umetničkog izraza. Stvaranje svog sveta i svoje viđenje prirode je apsolutni priortet u radu umetnice. Od tananog-blagog do jako uočljivog kolorita upotpunjuje svoj misaoni proces. Od jasne linije do jakog kolorita. Ot tačke impresije do jake ekspresije. Težnja za tačnim prenosom misli i određenog trenutka. Vinkelman je tvrdio da je lakše reći šta lepota nije, nego šta lepota jeste. Angelina stvara svoju lepotu prirode. Umetnica dokazuje da svi možemo stvoriti svoju prirodu. Herman Hese navodi da „lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi“. Lepota prirode je u mislima i delima Angeline Vukosav.“
Kragujevačka publika ovu izložbu može pogledati do 4. oktobra 2024. godine.
Izvor: Marija Matović, Ivana Jošović Marković i Angelina Vukosav