”Spaliti sve što se može”
Česi najavljuju da će „spaliti sve što mogu”
Ukoliko bi u Evropi snizili temperaturu grejanja dva stepena ili podigli temperaturu hlađenja klima-uređaja, to bi nadoknadilo celo snabdevanje „Severnim tokom 1”, uverena je Ursula fon der Lajen
Lukoil ima tri rafinerije u Evropi: u Italiji (na fotografiji na Siciliji), Rumuniji i Bugarskoj (foto Lukoil.com)
Ako zimus ostanemo bez gasa, spalićemo sve što možemo samo da se naš narod ne smrzava, i da proizvodimo struju. Tim rečima je Vaclav Bartuška, češki poverenik zadužen za energetsku bezbednost, najavio kurs zvaničnog Praga u jeku najnovije faze evropske krize u snabdevanju energentima, u kojoj su i prirodni gas i ugalj juče osetno poskupeli na berzama strateških sirovina. I to zbog prilično neizvesnog načina snabdevanja EU tokom naredne zimske grejne sezone.
„Evropskoj komisiji sve više postaje jasno da države članice treba da prežive, da vlade treba da prežive predstojeću zimu”, dodao je Bartuška uoči 1. jula, kada Češka od Francuske preuzima kormilo predsedavajućeg EU do Nove godine.
Odvikavanje od ruskih energenata ostaje prioritet Praga, ali je obezbeđivanje energetske bezbednosti trenutno preče od „zelene tranzicije”, preneo je portal „Evroaktiv” izjavu Bartuške.
Stav Praga i najava Holandije i Švedske da će, kao i Nemačka i Austrija, ponovo pokrenuti domaće prethodno „otpisane” termoelektrane, ne bi li nadoknadile aktuelno zavrtanje slavina „Gasproma” širom EU, još ne utiču na futurističke zamisli Brisela.
„Moramo se osigurati da ovu krizu iskoristimo kako bi se okrenuli napred, ka masivnim investicijama u obnovljive izvore energije, a ne da bi nazadovali ka prljavim fosilnim gorivima”, procenila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK). Ona je priznala da je energetska situacija toliko „ozbiljna” da je Brisel preduzeo „hitne korake” za slučaj daljeg pada ruskog snabdevanja gasom.
„Imamo planove za vanredne situacije, sa čitavom lepezom neophodnih mera oko stepena efikasnosti korišćenja energenata, štednje i prioritetnih potreba”, preneo je „Ajriš tajms” izjavu Fon der Lajenove.
S kojim ovlašćenjima bi Brisel sada propisivao način korišćenja energenata na tlu suverenih članica, ostaje da se vidi. U međuvremenu, i Evropljani bi mogli malo da prištede energiju, smatra predsednica EK.
„Ukoliko bi u Evropi snizili temperaturu grejanja dva stepena ili podigli temperaturu hlađenja klima-uređaja, to bi nadoknadilo celo snabdevanje ’Severnim tokom 1’”, uverena je Ursula fon der Lajen.
Šta prestonice članica EU i evropski biznis danas misle o energetskom diktatu Brisela, vidi se iz niza najnovijih poteza koji svedoče da otkazuju poslušnost jer postaje preskupa. Tako su, na primer, evropske rafinerije prošle sedmice dodatno povećale uvoz ruske sirove nafte (oko 1,84 miliona barela dnevno), i to treću nedelju zaredom, izvestio je Blumberg. Priliv ruske nafte u Evropu, uključujući i Tursku, najveći je u poslednja dva meseca, javila je američka agencija. Istovremeno, najava Brisela da će EU zabraniti domaćim osiguravajućim društvima da pokrivaju globalni prevoz ruske nafte, već je naišao na reakciju Moskve, ali i londonskog „Lojda”. Dok je Moskva najavila da će obezbediti državne garancije za pomorski prevoz ruske nafte, „Lojd” ima na umu širu sliku. „Zabrana pomorskog osiguranja neće zaustaviti izvoz ruske nafte”, procenjuje bilten „Lojds list” u Londonu. „Posao pokrivanja osiguranja izmestiće se iz Evrope u Aziju, poništavajući pretpostavljeni udar sankcija EU i Velike Britanije”, smatra legendarno osiguravajuće društvo.
Istovremeno, EU u nameri da se što pre i po svaku cenu odvikne od ruskih energenata, a prikloni alternativnim snabdevačima, nailazi na brojne teškoće i izazove.
„Svet nije čekao da Nemačka postane veliki kupac tečnog gasa (LNG). S jedne strane, proizvođači uveliko insistiraju na dugoročnim ugovorima, mahom na dvadeset godina. S druge strane, reč je o pozamašnim investicijama u LNG infrastrukturu, koje će postepeno biti stavljene u funkciju. U međuvremenu, UNIPER već uočava da možda neće biti u stanju da ispuni ugovorne obaveze prema potrošačima”, upozorio juče Klaus-Deter Maubah, izvršni direktor energokompanije UNIPER, najvećeg nemačkog uvoznika ruskog gasa.
U međuvremenu, evropski košmar zbog daljeg energetskog snabdevanja letos i nadalje dodatno je podgrejan novim zaoštravanjem odnosa između Alžira s jedne i Madrida i Brisela s druge strane. Alžir je, inače, drugi najveći snabdevač Španije gasom (pokriva 25 odsto potrošnje) i isporučuje EU 10 odsto neophodnog energenta. Eskalacija političkog neslaganja sa Španijom o pitanju „Marokanske Sahare” dovelo je nedavno od unilateralne odluke Alžira da ne obnovi ključnu povelju o međusobnom partnerstvu i zamrzne trgovinske odnose sa EU. EK je potom zapretila Alžiru da bi unija mogla da zavede sankcije toj severnoafričkoj državi ukoliko uvede trgovinsku blokadu Španiji. Alžir je potom obećao da će snabdevanje gasom Španije biti nastavljeno, ali Brisel ne skriva zabrinutost tim povodom.
Sa svim ovim neizvesnostima, Evropljani u svetu alternativnih snabdevača najnoviju svetlu tačku vide u megaugovoru kojim je Katar prihvatio da francuski „Total” i italijanski „ Eni” postanu partneri (sa 6,7 i 3,1 odsto udela) u razvoju najvećeg podvodnog svetskog nalazišta prirodnog gasa u Persijskom zalivu, koji Doha inače deli s Teheranom.
Politika/T. Vujić