30 godina ispod mosta

Na samom početku devedesetih, tačnije u mesecu Aprilu 1991. četiri mladića su ušla u zapuštenu, navodno ukletu vilu Harrija Houdinija u losanđeleskom naselju Laurel Canyon, gde su proveli 2 meseca u izolaciji radeći na albumu koji će obeležili alternativnu scenu devedesetih. Ta četiri mladića su publici poznatiji kao Red Hot Chili Peppers, a naziv albuma na kojem su radili u vili poznatog mađioničara je „Blood Sugar Sex Magik“ koji će ih komercijalno probiti na scenu, prodavši se u više od 7 miliona primeraka.

Kao producenta su unajmili Ricka Rubina, koji je bio poznat po lansiranju karijere Slayera, Danzinga, Run DMC i većine rap scene. Za razliku od drugih producenata, koji su Pepperse usmeravali u određene pravce i diktirali im određeni zvuk, Rubin im je dao potpunu slobodu, koja se najbolje ogleda u samoj tematici albuma. Većina pesama se vrti oko teme koju Peppersi najviše vole, a po tekstu iz pesme „Funky Monks“ – „Every man has certain needs/Talkin’ ‘bout them dirty deeds“ možete i sami zaključiti o čemu se radi, kao i po naslovima većine pesama sa albuma: „Sir Psycho Sexy“, „Suck My Kiss“, „Mr. Brownstone“ i naravno „Blood Sugar Sex Magik“.

Uprkos preovladavajućoj seksualnoj tematici na albumu, nisu totalno neozbiljni, već su se dotakli i društvenih tema, što čujemo na samom početku albuma u pesmi „The Power of Equality“ gde Kiedis šalje poruku protiv rasizma „Say what I want, do what I can/Death to the message of the Ku Klux Klan.“ Na pesmi „The Righteous & the Wicked“ su izrazili zabrinutost za životnu sredinu i nadolazeću apokalipsu prouzrokovanu čovekovim sebičnim ponašanjem. Iako nisu bili naročito prefinjeni u izboru reči u borbi za socijalnu pravdu – „Racism fuckin’ sucks“ u tome i jeste njihova čar, ne pretvaraju se da su nešto što nisu, da su nešto više od grupe podivljalih, oskudno odevenih mladića iz Los Anđelesa koji zvukom naginju ka funku.

„Give It Away„ jedna je od pesama sa albuma koja se ubraja u prepoznatljive rock singlove devedesetih. Isprepletena notama Frusciantove gitare i bas dionicama Flea, napravila je značajan presek između prethodnog zvuka Peppersa i zvuka koji će kasnije usvojiti.

Nastanak jedne od najprepoznatljivijih pesama Red Hot Chili Peppersa, „Under the Bridge“ može se pripisati producentu Rubinu, koji je pesmu primetio listajući Kiedisovu svesku u kojoj je bila zapisana. Rubin je Kiedisu predložio da pesmu predstavi ostatku benda, iako je Kiedis inicijalno smatrao da se pesma ne uklapa sa zvukom benda. Bio je upravu, međutim, ubrzo su razradili tempo, i sa dodatkom par akorda od Frusciantea, napisali su baladu drugačiju od svega što su napisali do tad. Tekst pesme govori o izolaciji koju je Kiedis doživeo nakon lutanja po gradu u potrazi za nečim što najbliži nisu u stanju da obezbede.

Spot za pesmu „Under the Bridge“ se stalno prikazivao na MTV-u, što je Red Hot Chili Peppersima značajno pomoglo da se probiju na scenu i dosegnu šire mase koje su oduvek želeli. Imati spot koji se 3 puta dnevno prikazuje na MTV-u nije mala stvar, pogotovo kada je u pitanju bend za koji malo ko zna.

Dok su se pesme „Under the Bridge“, „Breaking the Girl“ i „I Could Have Lied“ dotakle Kiedisovih propalih veza i zvučale nešto zrelije, album broji i dosta pesama koje se mogu preskočiti – „Mellowship Slinky in B Major“, „Apache Rose Peacock“, „Naked in the Rain“ i „The Greeting Song“ su kao suvišne u usporedbi sa drugima, čak i sam Kiedis otvoreno prezire pesmu „The Greeting Song“ i smatra da je nisu trebali ni napisati.

Naravno niko ne sluša album „Blood Sugar Sex Magik“ 30 godina kasnije zbog pesme „The Greeting Song“. Popularnost albuma svedoči o tome kakav su udar Red Hot Chili Peppersi imali na alternativnu scenu devedesetih, zaista „They’re Red Hot“.

Balkanrock/Nejra Mizdrak