b_150_100_16777215_00_images_goran-duka-photo.jpg

NEVESINJE: Objavljujemo novu pjesmu i video spot kantautora Gorana Duke, koja je nastala čudnim spletom događaja i povezala kreativne ljude na plemenitom zadatku.

Kada mi je prišao u „Korzu“ i rekao mi da je komponovao pjesmu, iznenadio me: „Oj, ti curo garava, sve si momke varala! Je li dobra?“ Rekao sam da jeste. „Hoćeš mi je napraviti?“ Pitao sam ga na šta tačno misli. „Pa, da je svi pjevaju!“ Rekao sam da hoću, iako više kurtoazno i pomalo zbunjen cijelom situacijom. Poslije više mjeseci, susreo me i ozbiljno mi podviknuo: „Jesi li mi više napravio tu pjesmu!?“ Našao sam se u neprilici. Polako sam shvatio da me prst sudbine doveo u situaciju da napišem pjesmu - o Gavrilu. Nije mi baš bilo svejedno. Osjećao sam se pomalo kao da ću da radim neki nepristojan posao: poštujem ljude i nisam od onih koji će bilo koga da omalovaže, ili ismiju. A Gaša je nevesinjska legenda i česta tema Nevesinjaca. Naknadno sam shvatio da će na taj način, ostavši zabilježen u pjesmi, možda i u daljoj budućnosti da ostane pominjan. Pjesma se pojavila, o njemu, onakav kakav jeste. 
Upoznavši naknadno i bolje dobrodušnog Gašu, shvatio sam još neke stvari. Mi, današnji „moderni ljudi“ postali smo, a da toga uopšte nismo svjesni, u velikoj mjeri odljuđena bića. Živimo jedni pored drugih, a jedni bez drugih. Zatvoreni smo u „svoja četiri zida“, obuzeti svakodnevnom brigom za egzistenciju i time osakaćeni za sinergiju koja je našim precima bila elementarna. Bog zbog toga svaku generaciju ljudskog roda i svaku sredinu obogati rijetkim pojedincima, danas internacionalno poznatim pod nazivom - „kišni ljudi“. To su duše koje u sebi još nose iskru toliko potrebne izvorne iskrenosti i čestitosti, koje ne znaju da budu licemjerne, u stanju su da u većini situacija reaguju impulsivno i u skladu sa Istinom. Paradoksalno, upravo time među nas unose rijetke iskrice duha, tihe radosti, humora... Nedostajućih, a nasušno potrebnih finih energija koje obogaćuju svaku ljudsku dušu, čime neminovno i obilježavaju sredine u kojima žive.
Naš dragi Gavrilo, „Gaša“ nevesinjski, jedna je od tih izuzetnih duša, kojima ovom pjesmom iskazujemo zahvalnost i odajemo iskreno priznanje zbog toga što su onaj neophodni i, priznajemo(!), produhovljeniji dio naše sredine. O tim predivnim dušama pisali su i pjevali mnogi, među istima i naš Nobelovac Ivo Andrić, a možda je najbolju definiciju tog spleta njihovog jedinstvenog unutrašnjeg stanja i njihovih, zbog toga, dodatno složenih životnih situacija, dao veliki Aleksa Šantić, kada ovako reče: „U meni gori jedna sveta vatra, i moje srce sve grli i ljubi, snagu mi duše nikada ne satra zamahom kobnim života bič grubi...“  Predivni, hvala Vam što ste među nama i što ste dio našeg životnog iskustva!
                                    Goran  Duka

Muzički spot možete pogledati na našem linku

Trajanje 4:20

Tekst: Gavrilo Avdalović, Goran Duka i Aleksa Šantić
Muzika: Goran Duka
Aranžman: Siniša Stanišić
Muzički producent: Siniša Stanišić
Svirali i pjevali: Siniša Stanišić, Goran Duka, Miroslav Samardžić, Vojin Gušić.
Snimano u nevesinjskom studiju „Studio Osam“ u proljeće i ljeto 2017. g.

b_150_100_16777215_00_images_wp-vt-slider-07.jpg
Produkcija video-spota Siniša Stanišić za ‘’Studio Osam’’

Posebna zahvalnost Rašu Vukoviću!

GARAVUŠA


Narode moj!
Ovo je priča o kasabi, malom mjestu uz rimsku cestu,
đe se život preleži, dolje ispod Veleži.
Ovo je pjesma o Gavrilu, đevojke što bi ljulj'o u krilu,
Bez države prešedniku i mudrome bešedniku.

Oj, ti, curo garava, sve si momke varala,
Sve si momke varala, a mene si dopala!
Oj, ti, curo garava, pr'o vode si prevela,
pr'o vode si prevela cio srez Nevesinja!?

Pametno, pametno, dobri vladiko! I sam sam ti tako navik'o.
Još se niko, blago meni, ne usreći, a oženi!
Otkako je Svijet post'o, poluđe sve, ja isti ost'o,
crn đavole ne leži, vođe ispod Veleži!

Oj, ti, curo, garava, a đe ti je marama?!
A đe ti je marama, grdni' rana dopala!
Njome si se branila kad si mene varala,
pusto ti ne ostalo, vazda ti je bastalo!

U polju života zrno sreće, Šantić o svemu ovako reče:
„U meni gori jedna sveta vatra,
i moje srce sve grli i ljubi,
snagu mi duše nikada ne satra
zamahom kobnim života bič grubi...“ 
Ovo je pjesma o Gavrilu, đevojke što bi ljulj'o u krilu, opjev'o garavuše, a volio – plavuše...

Siniša Stanišić/Virtualna Hercegovina