b_150_100_16777215_00_images_stories_balkan_press_Kosovka_devojka.jpg

Naš narod danas vrši svetu dužnost za buduća pokolenja, kao što su naši stari vršili za nas.

Svestan da je dostojan potomak kosovskih mučenika, on grede stopama njihovim I buduća pokolenja, deca i unuci naši radi čije budućnosti i naši stari i mi sada ponesmo strašan krst stradanja sećaće se ovih dana, kao što se mi sećamo Vidovdana.

Ovo je deo uvodnika iz „Srpskih novina”, službenog glasila Kraljevine Srbije, štampanih na Krfu pre tačno sto godina.

Mada je zemlja bila pod okupacijom, ona nije kapitulirala, tako da su na Krfu radile sve njene institucije – vlada, skupština, državna štamparija. Obeležavani su i praznici, a to posebno važi za Vidovdan, koji je u Kraljevini Srbiji i pre rata bio državni praznik. Zato je, mada u ratnim okolnostima i daleko od otadžbine, Vidovdan pre tačno jednog veka i te 1917. obeležen svuda gde je bilo našeg naroda – na Krfu, tadašnjem sedištu srpske države, na Solunskom frontu (gde je tih meseci vladalo zatišje), među našim đacima, studentima, iseljenicima u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD...

Vidovdan je kao praznik prvi put svečano obeležen 1889. godine, povodom velikog jubileja – 500 godina od Kosovske bitke. Centralna svečanost održana je u Kruševcu. Mada su Obrenovići slavili Vidovdan i davali mu na značaju, kao državni praznik ustanovljen je dolaskom dinastije Karađorđević na presto.

I u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, stvorenoj 1. decembra 1918, Vidovdan je bio državni praznik, prilika da se istakne državno jedinstvo. Beogradska štampa je objavljivala izveštaje o proslavama Vidovdana u Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Sarajevu...

Pre devedeset godina „Politika” je, u broju od 29. juna 1927, uz konstataciju da je „Vidovdan  juče svečano proslavljen u celoj zemlji”, objavila da je praznik obeležen  vojničkim svečanostima u svim mestima gde ima vojnih jedinica, bogosluženjima u svim bogomoljama, predavanjima u školama... „Na Banjičkom brdu, iza kasarne 18. pešadijskog puka ’Suvoborski’, priređene su popodne velike svečanosti, na kojima su uzeli učešće Narodna skupština, vlada, građanske i vojne vlasti, ceo diplomatski kor, svi rodovi naše vojske i preko četiri hiljade duša iz građanstva”, izvestila je „Politika” o praznovanju u prestonici.

Ipak, i pored svečarskog tona, iz novinskih tekstova se moglo zaključiti da se država suočava sa brojnim političkim i nacionalnim problemima. Tako je u izveštaju iz Zagreba navedeno da su povodom Vidovdana državne zastave istaknute samo na najvažnijim (javnim) ustanovama, a da mu građanstvo nije pridavalo naročit značaj.

Deset godina kasnije, juna 1937, Vidovdan je proslavljen u znatno drugačijim okolnostima. Država je u međuvremenu promenila ime u Kraljevina Jugoslavija, a njen utemeljivač kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je u atentatu tri godine ranije. Evropa je bila u velikim previranjima: u Španiji je besneo građanski rat, nacistička Nemačka i fašistička Italija bile su sve jače i uticajnije, a Velika Britanija i tada naš glavni saveznik Francuska u defanzivi. Vlasti Kraljevine Jugoslavije nastojale da vode izbalansiranu politiku, što se odrazlo i na „iščitavanje” simbolike Vidovdana. Tako je povodom praznika u „Politici” od 28. juna 1937. objavljen uvodnik u kome se pored ostalog kaže: „Narodni kult pojma države ne ogleda se samo u vidovdanskom narodnom epu, već u celokupnoj našoj poeziji i narodnom životu. Ali u vidovdanskom epu na specifičan način ogleda se kult prema otmenom. Vidovdanskim kosovskim epom narod je isklesao tip visokog osećanja prema pojmu države i državnih funkcionera.”

U godinama neposredno posle Drugog svetskog rata i promene režima, Vidovdan je sa javne scene zbrisan naletom novoustanovljenih praznika, u skladu sa vladajućom ideologijom. Tek kasnije, sporadično, u novinskim kulturnim rubrikama, Vidovdan je pominjan u kontekstu simbolike koju je nosio, ili u sklopu podsećanja na istorijske događaje koji su se odigrali 28. juna, u različitim epohama.

Vidovdan je kao verski praznik svečano obeležavan u okrilju Srpske pravoslavne crkve, a opstao je i običaj da toga dana učenici dobijaju đačke knjižice i svedočanstva o završenom razredu.

Krajem 20. veka, sa ponovnim buđenjem nacionalne svesti, ovaj datum ponovo dobio na značaju. U istoriji i kolektivnom sećanju ostala je upamćena svečanost na Gazimestanu održana 28. juna 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke, na kojoj je govorio predsednik Predsedništva SR Srbije Slobodan Milošević. Prema nekim procenama, tog dana na Gazimestan se slilo čak dva miliona ljudi, a Miloševićev govor tom prilikom mnogi su kasnije „iščitavali” kao najavu ratova koji će devedesetih godina razoriti Jugoslaviju.

Inače, po „državnom kalendaru” Republike Srbije Vidovdan je uvršten u praznike, ali ne kao neradan dan. Obeležava se u spomen na Kosovsku bitku, ali predstavlja i sećanje na poginule u svim ratovima. Boj na Kosovu u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva.
Državna ceremonija u Kruševcu, parastos na Gazimestanu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti povodom obeležavanja 628 godina od boja na Kosovu. Ceremonija će biti održana kod Spomenika kosovskim junacima u centru Kruševca, a organizator je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova u saradnji sa Gradom Kruševcom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić prisustovaće danas svetoj arhijerejskoj liturgiji u manastiru Gračanica, kao i dodeli

medalja „Majka devet Jugovića”. Đurić će u 13 sati prisustvovati parastosu kosovskim junacima na Gazimestanu, najavljeno je iz Kancelarije za KiM.

Liturgiju i parastos služiće partijarh srpski Irinej.
Vidovdani za istoriju

1389 – Kosovska bitka

1876 – Početak srpsko-turskih ratova

1914 – Sarajevski atentat

1919 – Sklapanje Versajskog mira

1921 – Proglašenje Vidovdanskog ustava

1948 – Rezolucija Informbiroa

2001 – Izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu

2006 – Prijem Crne gore u Ujedinjene nacije

Politika