od pobune do pokora

Jovan Bratić

Od pobune do pokora

Dečije smo igre kitili lepotom,

sa osmehom vedrim hodali životom,

od peščanih kula gradili smo sne.

Sa radošću prva učili smo slova,

zadovoljni bili ispod trošnog krova,

još se duša seća, kako beše pre.

Praznike smo pesmom začiniti znali,

čestitke i pisma skupljali i slali,

kao treptaj zvezda blistalo je sve.

Pričestu i postu učila nas mati,

ta toplina i sad kao da nas prati,

još se duša seća, kako beše pre.

Išli smo do škole po žegi i pljusku,

čitali romane i liriku rusku,

osećali ljubav venama što vre.

Vrline su uvek krasile nam jutra,

otmeno i smelo idosmo u sutra,

još se duša seća, kako beše pre.