od pobune do pokora

Jovan Bratić

Od pobune do pokora

Drhtimo pod bednim odorama laži,

dok tajnama svojim zove nas daljina,

u času kad čovek izbavljenje traži,

na ognjištu rodnom korov i tišina.

Ništavilo, očaj i prokletstvo vlasti,

javljaju se kao slabost i praznina,

nestadoše polja sa licima časti,

pa bujaju samo korov i tišina.

Zaleđena srca ne obasja više,

probuđenog sunca osmeh i toplina,

dok su lile hladne i prljave kiše,

razviše se svuda korov i tišina.

A kako do cilja, bez staze, bez puta?

Pred očima vatra, vetar i prašina,

u čoveku svakom što bez vere luta,

večno će da raste korov i tišina.